Чланови Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу подржали су на данашњој седници предлоге за измену Закона о избору народних посланика, Закона о избору председника Републике и Закона о локалним изборима, који ће се наћи на дневном реду седнице Скупштине Србије у уторак.
Посланици Скупштине Србије сутра ће почети трећу седницу редовног пролећног заседања за коју су предложене четири тачке дневног реда, односно предлози за измену и допуну изборних закона које је поднео посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић.
Седница је заказана за 10.00 сати, а пред посланицима ће се наћи предлози за измену Закона о избору председника Републике, Закона о избору народних посланика, Закона о локалним изборима и Закона о Уставном суду.
Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу подржао је предложена законска решења, а Одбор за уставна питања и законодавство оценио је да су предлози за измену четири изборна закона у складу са Уставом и правним системом Србије.
О овим законским предлозима одржана су четири јавна слушања која је организовао Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Скупштине Србије у Београду, Крагујевцу, Новом Саду и Нишу.
Петрашиновић је током јавних слушања објаснио да је предложени сет изборних закона плод деловања и активности са Посматрачком мисијом Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР), а након парламентарних избора 17. децембра 2023. године. Он је, говорећи о изменама и допунама Закона о избору за народне посланике, истакао да се уводи већи капацитет органа за спровођење избора, како оних који су средњег нивоа, тако и оних који су нижег нивоа, при томе се мисли на градске и општинске изборне комисије, као и на бирачке одборе.
Он је додао да ће РИК бити задужен да води регистар свих лица која су прошла обуку и која имају потврду да су прошла обуку, а потврда ће важити три године.
„Изменама и допунама овог законског решења предвиђени су случајеви у којима лица губе ову потврду. Један од тих случајева је уколико лице буде правоснажно осуђено за кривично дело против изборног права и уколико избори буду поништени на одговарајућем бирачком месту“, рекао је он.
Изменама и допунама овог закона предвиђено је и да једна особа може дати потпис подршке за више изборних листа. Како је навео, то је једна од препорука ОДХИР-а која се јављала и у ранијим њиховим извештајима након одржаних парламентарних избора.
Петрашиновић је рекао и да је предвиђено да Републичка изборна комисија, градска или општинска изборна комисија буду задужене да поднесу кривичну пријаву надлежном тужилаштву уколико дође до злоупотребе података личности приликом прикупљања потписа подршке за изборне листе.
Према његовим речима, предвиђене су и измене када су у питању мањинске листе.
Објаснио је да ново законско решење предвиђа да назив листе, која жели да добије статус листе националне мањине, мора садржати пун или скраћен назив листе националне мањине.
Када је у питању коалиција политичких странака, све странке морају бити странке националних мањина, уписане у регистар политичких странака као странке националних мањина, и у називу изборне листе мора бити садржан пун или скраћен назив странке националне мањине.
Додао је да, када је у питању група грађана која жели да стекне статус странке националне мањине, у називу листе мора да стоји назив националне мањине чије интересе заступа та група грађана.
Говорећи о Предлогу допуне Закона о избору председника Републике, Петрашиновић је навео да се предложеним законским решењем дефинише да чланови бирачког одбора, који ће бити задужени на дан гласања када се буде бирао председник, морају, такође, да прођу обуку.
Када је реч о изменама и допунама Закона о локалним изборима, такође се прописује да лица која су, како у сталном, тако и у проширеном саставу бирачких одбора, морају имати и потврду да су прошла обуку за рад у бирачком одбору.
Одредбе које се тичу обуке коју спроводи и организује РИК односе се и на Предлог закона о изменама и допунама Закона о локалним изборима.
Када је реч о изменама и допунама Закона о Уставном суду, измене се, како је навео, односе на скраћивање рока у ком орган за спровођење избора доставља суду потребне доказе.
Он је објаснио да је рок раније био осам дана, а предложено је да буде скраћен на три дана.
Додао је и да Уставни суд тренутно има рок од 30 дана да донесе одлуку о поништавању избора на одређеном бирачком месту, а предложено је да тај рок буде скраћен на 20 дана.
Према његовим речима, предложено је и да рок за понављање избора, који је тренутно 10 дана, треба да буде продужен до 30 дана.
