Српска православна црква и њени верници данас славе Ивањдан, рођење Светог Јована Претече и крститеља Исуса Христа, једног од најпоштованијих светитеља у хришћанству. Овај велики празник у црквеном календару обележен је црвеним словом, а прате га бројни народни обичаји и веровања. Срби га посебно поштују и као заштитника две врло важне установе – кумства и побратимства.
Према хришћанском предању, шест месеци пре него што је архангел Гаврило Богородици најавио рођење Исуса Христа, јавио се свештенику Захарији у јерусалимском храму и саопштио му да ће његова супруга Јелисавета, иако у позним годинама, родити сина.
Захарија није одмах поверовао анђеловим речима, па је остао нем све до осмог дана по рођењу детета, када је на дашчици написао име Јован и поново проговорио.
Свети Јован касније је у реци Јордан крстио Исуса Христа, због чега је у народу познат као Јован Kрститељ.
Народно празновање Ивањдана потиче из предхришћанског периода, од ратарског култа у којем се слави сунце када у време летње дугодневице исијава највећу снагу, као и почетак жетве.
У низу живописних обичаја везаних за тај дан посебно место има брање лековитих трава и плетење венаца од ивањског цвећа, праћено песмом девојака. Венци се стављају на улаз у домове и симбол су бесконачности вере.
На Ивањдан се након свете литургије у цркви освештају ивањски венчићи.
Срби верују да је данашњи дан толико велики празник да се сунце трипут зауставља.
Народно веровање каже да на Ивањдан вода добија посебну моћ, па се људи купају у рекама, језерима и потоцима, док лековито биље убрано тог дана има нарочиту снагу. Зато се оно пажљиво бере и чува у домаћинству као природни лек.
За овај празник везује се и обичај паљења иванданских ватри, које представљају летњи пандан бадњацима. Некада су се уочи Ивањдана палиле лиле које су се носиле око кућа, њива и села, како би се, према веровању, ватреним кругом отерале зле силе и заштитили људи, усеви и стока.
Међу најпознатијим народним веровањима јесте и оно да се на Ивањдан може сањати будући брачни партнер. Према обичају, последњи залогај доручка треба сачувати до вечери, а затим га заједно са огледалцетом и комадићем дрвета ставити испод јастука, како би се у сну указао лик суђеника.
У виноградима се ништа не ради. Виноградари се чувају и да уђу у виноград три дана пре и три дана после Ивањдана. Kажу да тих седам дана виноград највише напредује, јер га чува Свети Јован.
Гружанке девојке посаде у саксији мало жита, а на Петровдан гледају како је никло.
У народу постоји обичај да се људи на Ивањдан братиме и куме „по Богу и светоме Јовану“.
Ивањдан је честа слава српских породица.
