Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Ivanjdan, rođenje Svetog Jovana Preteče i krstitelja Isusa Hrista, jednog od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanstvu. Ovaj veliki praznik u crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom, a prate ga brojni narodni običaji i verovanja. Srbi ga posebno poštuju i kao zaštitnika dve vrlo važne ustanove – kumstva i pobratimstva.
Prema hrišćanskom predanju, šest meseci pre nego što je arhangel Gavrilo Bogorodici najavio rođenje Isusa Hrista, javio se svešteniku Zahariji u jerusalimskom hramu i saopštio mu da će njegova supruga Jelisaveta, iako u poznim godinama, roditi sina.
Zaharija nije odmah poverovao anđelovim rečima, pa je ostao nem sve do osmog dana po rođenju deteta, kada je na daščici napisao ime Jovan i ponovo progovorio.
Sveti Jovan kasnije je u reci Jordan krstio Isusa Hrista, zbog čega je u narodu poznat kao Jovan Krstitelj.
Narodno praznovanje Ivanjdana potiče iz predhrišćanskog perioda, od ratarskog kulta u kojem se slavi sunce kada u vreme letnje dugodnevice isijava najveću snagu, kao i početak žetve.
U nizu živopisnih običaja vezanih za taj dan posebno mesto ima branje lekovitih trava i pletenje venaca od ivanjskog cveća, praćeno pesmom devojaka. Venci se stavljaju na ulaz u domove i simbol su beskonačnosti vere.
Na Ivanjdan se nakon svete liturgije u crkvi osveštaju ivanjski venčići.
Srbi veruju da je današnji dan toliko veliki praznik da se sunce triput zaustavlja.
Narodno verovanje kaže da na Ivanjdan voda dobija posebnu moć, pa se ljudi kupaju u rekama, jezerima i potocima, dok lekovito bilje ubrano tog dana ima naročitu snagu. Zato se ono pažljivo bere i čuva u domaćinstvu kao prirodni lek.
Za ovaj praznik vezuje se i običaj paljenja ivandanskih vatri, koje predstavljaju letnji pandan badnjacima. Nekada su se uoči Ivanjdana palile lile koje su se nosile oko kuća, njiva i sela, kako bi se, prema verovanju, vatrenim krugom oterale zle sile i zaštitili ljudi, usevi i stoka.
Među najpoznatijim narodnim verovanjima jeste i ono da se na Ivanjdan može sanjati budući bračni partner. Prema običaju, poslednji zalogaj doručka treba sačuvati do večeri, a zatim ga zajedno sa ogledalcetom i komadićem drveta staviti ispod jastuka, kako bi se u snu ukazao lik suđenika.
U vinogradima se ništa ne radi. Vinogradari se čuvaju i da uđu u vinograd tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan.
Gružanke devojke posade u saksiji malo žita, a na Petrovdan gledaju kako je niklo.
U narodu postoji običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume „po Bogu i svetome Jovanu“.
Ivanjdan je česta slava srpskih porodica.
