Борба за утицај, међусобно неповерење и све отворенији обрачуни различитих струја, коначно су до коске оголили блокадерске намере. Док су у јавности месецима градили слику заједништва, солидарности и јединственог фронта, иза кулиса блокадерског покрета све чешће избијају сукоби који показују нешто сасвим друго – жељу за влашћу.
Најновији случај, у чијем су средишту Марта Банковић, а посредно и др Драган Милић и његова политичка група ПОДЕС, можда је до сада најсликовитији пример колико су дубоке поделе међу онима који су се у јавности представљали као део истог фронта.
Овога пута није реч о неколико порука или размени оптужби на друштвеним мрежама.
У јавност је доспела информација о документу од више од 60 страна, у којем се износе бројне тврдње о односима унутар блокадерских структура. Марта Банковић нашла се у самом средишту оптужби, док аутори документа преко њеног деловања отварају и питање односа са политичком групом окупљеном око Драгана Милића.
Те наводе, наравно, треба посматрати као тврдње једне стране у унутрашњем сукобу све док за њих не буду понуђени независни докази. Али већ само постојање оваквог документа и начин на који се међусобни односи описују говори о озбиљној кризи поверења.
Управо је то можда и најважнија политичка димензија читавог случаја.
Када једна група почне да саставља десетине страница материјала о другој групи са којом је до јуче делила протесте, састанке или политичке циљеве, онда више није реч о обичном неслагању. Реч је о борби за контролу, позиције и право да се одлучује ко представља покрет.
Према наводима који су доспели у јавност, Банковићевој се замера формирање сопственог круга људи и паралелних структура, а њени критичари покушавају да њено деловање повежу са политичким интересима групе ПОДЕС.
И ту на сцену ступа др Драган Милић, који није главна мета документа, али помињање његовог имена чини да локални сукоб више не изгледа само као свађа активиста. Питање које се намеће јесте да ли различите групе унутар блокадерског покрета заправо воде борбу око тога ко ће политички капитал протеста претворити у конкретан утицај. То је вероватно и суштина читавог обрачуна.
Док је постојао заједнички противник, разлике су могле да остану у другом плану. Међутим, оног тренутка када се постави питање ко доноси одлуке, ко говори у име покрета, ко прави листе, ко комуницира са политичким организацијама и ко ће на крају имати корист од створене политичке енергије – почиње борба унутар самог покрета.
Тада саборци лако постају конкуренти. А конкуренти – противници.
Управо зато случај Марте Банковић превазилази једну личност. Он отвара много шире питање односа унутар блокадерских структура на југу Србије.
Ако су тврдње о дубоким поделама тачне, онда се поставља питање колико уопште постоји јединствен покрет, а колико мрежа различитих група које тренутно повезује заједнички политички интерес.
Питање политичког утицаја постаје једна од главних линија блокадерског сукоба. Заборавили су против чега су (или против кога), постало је важније ко ће бити главни, ко ће представљати покрет и ко ће контролисати политички правац. У коначном, ко ће убирати кајмак.
Заједништво пада у воду, а она народна „нико те не може упропастити више, од тебе самог“, избија у први план. Политички противници им више нису потребни, сами себи су противници.
Зато најновији сукоб није занимљив само због Марте Банковић или Драгана Милића. Он је важан јер показује шта се дешава када покрет дође до тачке на којој питање „ко је са ким“ постане важније од питања „за шта се боримо“.
Ако се овакав тренд настави, највећи противник блокадера можда више неће бити ни власт, ни институције, ни политички неистомишљеници.
Биће – други блокадери.
Извор: snagajuga.rs
