Српска православна црква 21. септембра прославља рођење Пресвете Богородице, један од највећих црквених празника посвећен Мајци Божјој, који је у народу познат као Мала Госпојина.
Овај празник означава да се завршава период Међудневице – времена између два велика празника посвећена Богородици – Велике и Мале Госпојине, када жене беру међудневничке траве: хајдучку траву, кичицу, угаслицу и друге којима лече разне болести.
Мала Госпојина спада у ред празника посвећених Богородици и непокретан је, што значи да има стално, фиксно место у црквеном календару, односно прославља се сваке године 21. септембра и означен је црвеним словом.
Остали Богородичини празници су Ваведење, Сретење, Благовести, Успење пресвете Богородице (Велика Госпојина), као и они који обележавају сећање на догађаје из њеног живота, као што су Сабор Пресвете Богородице, Покров Пресвете Богородице, Полагање појаса Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.
Сцена Рождества Богородице са Светом Аном у постељи и новорођеном Маријом у колевци обавезан је мотив православних икона и средњовековних манастирских фресака.
Један од најстаријих и најбоље очуваних живописа са мотивом Рождества Богородице налази се у Краљевој цркви у Студеници, задужбини краља Милутина с краја 14. века.
Пресвета Богородица је након Христовог рођења проживела још 48 година.
Предање каже да је Богородица живела 60 година, а према неким изворима 72 године. Надживела је свога сина, наставила његову мисију и била сведок многих догађања.
Последњих 15 година провела је код светог Јована Богослова, Христовог ученика, коме ју је Христос поверио на чување.
Према предању, често је излазила на Маслинову гору, са које се њен син вазнео у небо и ту се молила Богу, желећи да се и она тамо пресели, како би гледала Христово лице.
Тршка црква и манастир Суводол посвећени су празнику рођења Пресвете Богородице.
У народу се верује да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, а у многим градовима на овај дан се одржавају вашари. Многе породице Малу Госпојину славе као своју крсну славу.
