Поводом Светског дана хране, који се обележава 16. октобра, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде указује на значај очувања домаће производње, обезбеђивања довољних количина безбедне и квалитетне хране и заштите интереса потрошача.
Током претходног периода донето је више прописа којима се унапређују стандарди квалитета прехрамбених производа, спречава обмањивање потрошача и подстиче домаћа производња, саопштило је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
Овогодишњи Светски дан хране обележава се под слоганом Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО) „Иновацијама данас, хранимо сутрашњицу“, који указује на значај знања, иновација и савремених технологија за будућност производње хране.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у техничком мандату проф. др Драган Гламочић истакао је да Србија има значајне пољопривредне потенцијале, али и одговорност да их сачува и унапреди, посебно у условима климатских промена и нестабилности светских тржишта.
„Храна је основа живота, а њена производња један од најважнијих послова за сваку државу. Зато је наша обавеза да чувамо домаћу пољопривреду, подржавамо наше произвођаче и обезбедимо да грађани имају приступ безбедној и квалитетној храни. Иза сваког производа на нашој трпези стоје рад, знање и труд пољопривредника. Без њих нема ни сигурне производње хране, а наш задатак је да стварамо услове у којима ће моћи да развијају своја газдинства и живе од свог рада“, поручио је Гламочић.
Једна од значајних мера у области заштите потрошача јесте Уредба о додатним захтевима за стављање на тржиште производа који садрже палмино уље, палмину маст или друга биљна уља и масти, чија је примена почела 1. августа 2025. године.
Овом уредбом прописано је јасно означавање производа који садрже биљне масти као замену за млечну маст, како потрошачи не би били доведени у заблуду да купују традиционалне млечне производе. Прописано је и њихово физичко раздвајање од млечних производа у продајним објектима.
Министарство је током 2026. године увело и графичку ознаку „100% из Србије“, којом се потрошачима омогућава лакше препознавање производа домаћег порекла који испуњавају прописане услове.
Истовремено су унапређена правила декларисања млека и млечних производа, као и означавања земље порекла меса и производа од меса.
Посебна пажња посвећена је и квалитету прерађевина од воћа. Новим Правилником о воћним соковима и одређеним сродним производима прецизније су уређени њихов састав, производња и декларисање.
Уведене су нове категорије воћних сокова са смањеним садржајем шећера, а за поједине врсте нектара прописана су строжа ограничења у погледу додавања шећера и меда.
Циљ је да потрошачи добију јасне информације о саставу производа и да домаћа прехрамбена индустрија буде усклађена са савременим европским стандардима.
Изменама прописа о квалитету џемова, желеа, мармеладе и пекмеза предвиђено је и повећање минималног удела воћа у појединим категоријама производа. Тако ће за производњу једног килограма џема бити потребно најмање 450 грама воћне пулпе или пиреа, уместо досадашњих 350 грама, док ће за екстра џем минимум бити повећан са 450 на 500 грама.
Примена нових правила за воћне сокове и ове категорије прерађевина почиње 1. јануара 2028. године, како би произвођачи имали довољно времена да ускладе производњу и декларације.
Ове регулаторне мере део су ширих активности Министарства усмерених на унапређење квалитета хране, транспарентније декларисање и заштиту потрошача.
Истовремено, Министарство наставља да подржава пољопривреднике кроз подстицаје, улагања у модернизацију производње, системе за наводњавање, дигитализацију и примену савремених технологија.
Посебан значај има подршка младим пољопривредницима и породичним газдинствима, као важним носиоцима домаће производње хране и развоја села.
Климатске промене, суше и све учесталије временске непогоде додатно указују на потребу прилагођавања пољопривредне производње новим условима. Очување плодности земљишта, рационално коришћење воде и улагање у знање и иновације представљају важне предуслове за стабилну производњу хране у наредним годинама.
Светски дан хране прилика је и да се укаже на значај смањења расипања хране. Док се милиони људи широм света суочавају са глађу и недостатком основних животних намирница, значајне количине произведене хране свакодневно се бацају, наводи се у саопштењу.
„Храна не сме да се подразумева, нити да се олако расипа. Потребно је много рада, времена и ресурса да би стигла од њиве до трпезе. Зато је важно да сви, од произвођача до потрошача, покажемо одговорност према храни, али и према људима који је производе. Србија има вредне домаћине, богату пољопривредну традицију и знање које треба да пренесемо будућим генерацијама. Наша је дужност да те вредности сачувамо и створимо услове да српска пољопривреда настави да се развија“, закључио је министар Гламочић.
Светски дан хране обележава се сваке године 16. октобра, на дан оснивања Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО) 1945. године, са циљем подизања свести о борби против глади, доступности хране и значају одрживе пољопривредне производње.
