Istekom roka za „Svoj na svome“ stiglo je oko 2,5 miliona prijava, što pokazuje poverenje građana u državu i snagu institucija
Istekom roka u ponoć, Srbija je napravila jedan od najvećih koraka u uređivanju imovinskih odnosa u svojoj novijoj istoriji, u okviru zakona „Svoj na svome“ pristiglo je oko dva i po miliona prijava za upis bespravnih objekata.
Ovaj masovni odziv građana jasan je signal poverenja u državu, institucije i zakon koji je prvi put omogućio da se decenijske nepravde rešavaju sistemski, bez pritisaka i kazni, već kroz partnerski odnos vlasti i građana.
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević istakla je da se, uz prijave građana, paralelno vodi i posebna evidencija objekata u javnoj svojini, što Srbiju dovodi do cifre od skoro četiri miliona evidentiranih objekata, dok ukupan broj svih struktura na teritoriji zemlje dostiže čak 4,8 miliona.
„Ovo je pokazatelj da država konačno zna šta ima, gde se šta nalazi i kome pripada“, poručila je Sofronijevićeva, naglašavajući da u evidenciju ulaze i objekti poput nadstrešnica, kamp-prikolica, mobilnih kuća i kontejnera, sve ono što je do sada bilo van sistema.
Zakon „Svoj na svome“ nije samo tehnički propis, već jasna politička poruka: Srbija želi uređenu državu, pravnu sigurnost i vlasništvo koje je jasno, zaštićeno i priznato. Umesto represije, država je ponudila rešenje, i građani su ga prihvatili.
Za one koji iz opravdanih razloga nisu stigli da podnesu prijave, ostavljen je dodatni rok do 24. oktobra, čime je još jednom pokazano da je cilj ove mere pomoć, a ne kažnjavanje.
Ovaj proces predstavlja temelj za dalji razvoj – od lakšeg investiranja i planiranja, do jačanja lokalnih samouprava i sigurnosti imovine svakog građanina. Srbija je ovim zakonom poslala poruku da je vreme improvizacije prošlo, a vreme uređene države, došlo.
