Пчеларство није само производња меда, већ важан део пољопривреде од којег зависе опрашивање биљака, приноси воћа и поврћа и очување природе. Управо то била је једна од главних порука Деветог пчеларског сајма југоисточног Балкана „Отворени Балкан”, који је данас одржан у Врању, уз учешће пчелара, произвођача опреме и стручњака из Србије и региона. Сајам је отворио министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у техничком мандату проф. др Драган Гламочић.
Врање је и ове године постало место сусрета пчелара из различитих земаља, који су имали прилику да размене искуства, упознају се са савременом опремом и разговарају о изазовима у производњи меда.
Манифестација је обухватила изложбени, продајни и стручни програм, а посебна пажња посвећена је здрављу пчелињих друштава, климатским променама и квалитету пчелињих производа.
Министар Гламочић је истакао да иза сваке тегле меда стоје знање, стрпљење и свакодневни рад пчелара, чији посао све више зависи од временских прилика, доступности паше и здравственог стања пчела, саопштило је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.
„Када узмемо теглу меда у руке, ретко размишљамо о свему што је било потребно да она стигне до нашег стола. Не видимо пчелара који у рано јутро отвара кошницу, његову бригу да ли ће бити мраза, кише, суше или добре паше. Не видимо селидбу кошница, непроспаване ноћи и године када природа готово ништа не врати. Али пчелари све то добро знају”, рекао је Гламочић.
Последњих година пчелари се суочавају са све израженијим последицама климатских промена. Раније цветање, дуги сушни периоди и високе температуре мењају услове пчелиње паше, због чега се дешава да и снажна пчелиња друштва остану без довољно нектара. У таквим околностима, очување пчела постаје важније од самог приноса меда.
Посебан изазов представља вароа, паразит који може да нанесе озбиљне губитке пчелињацима. Због тога је стручни део сајма био посвећен савременим методама заштите пчела, а учесници су имали прилику да чују предавање др Клауса Валнера из Немачке.
Указано је на значај редовног праћења здравственог стања пчелињих друштава, правовремених третмана и примене регистрованих средстава, уз очување квалитета меда и воска.
Важна тема била је и заштита пчела приликом примене средстава за заштиту биља. Један неправилан третман може да уништи пчелиња друштва која су стварана годинама, због чега је неопходно да пољопривредници и пчелари сарађују и поштују прописе који се односе на употребу пестицида.
Поред производних изазова, на сајму је било речи и о економском положају пчелара, трошковима производње и могућностима пласмана меда.
Председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић указао је на значај организованог наступа произвођача и развоја нових тржишта. Он је говорио и о активностима на проширењу извоза српског меда у Кину, као и о унапређењу капацитета погона „Наш мед”.
Према његовим речима, потписан је уговор о набавци нове машине за паковање меда, вредне 31 милион динара, која ће омогућити знатно бржу припрему производа за домаће и инострано тржиште.
На сајму је било речи и о значају следљивости, јасног декларисања и анализа квалитета меда, како би потрошачи имали поуздане информације о пореклу производа, а пчелари који производе квалитетан мед боље услове за његов пласман. У том контексту поменута је и ознака „100% из Србије”, која омогућава јасније истицање домаћег порекла производа.
Девети пчеларски сајам југоисточног Балкана организован је у сарадњи Савеза пчеларских организација Србије, Града Врања, Друштва пчелара „Матица” и пчеларских организација из региона.
Овогодишње окупљање још једном је показало да пчеларство превазилази границе појединачног газдинства и производње меда.
Од здравља пчела зависе опрашивање воћњака и других пољопривредних култура, стабилност приноса и очување биљног света, због чега су знање, сарадња и заштита пчелињих друштава важни за целокупну пољопривреду, наведено је у саопшењу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
