Pravoslavni vernici sutra obeležavaju Letnje ili Duhovske zadušnice, jedan od četiri velika dana u godini koji su posvećeni molitvi za upokojene.
Zadušnice uvek padaju u subotu, jer je taj dan u pravoslavlju posvećen preminulima i sećanju na duše predaka.
Letnje zadušnice obeležavaju se uoči praznika Silaska Svetog Duha na apostole – Duhova, a kao Duhovske zadušnice pominju se već od 12. veka u crkvenim knjigama.
Veruje se da molitve upućene tog dana donose mir dušama upokojenih.
Na dan kada se obeležavaju ove zadušnice, u crkvama se služi sveta liturgija i parastos, čita molitva za sve umrle u svim vremenima.
Na grobljima se pale sveće, a sveštenici daju pojedinačne parastose, moleći Gospoda da bude milostiv prema pokojnicima.
Prema običaju, vernici odlaze na groblja, gde pale sveće za pokoj duša preminulih srodnika i prijatelja. Sveštenici služe parastose, a na grobove se iznose žito, vino, voda i hrana koja se potom deli za pokoj duše.
U narodu se veruje da na Zadušnice duše pokojnika „obilaze svoje domove“, pa se zato tog dana izbegava svađa, vika i ružne reči. Takođe, postoji običaj da se deo hrane podeli siromašnima i komšijama „za dušu pokojnika“.
Stari su govorili da na ovaj dan treba obići grobove predaka, jer „ko zaboravi mrtve, zaboravio je i korene“.
Umesto uobičajenog iznošenja hrane, Crkva poziva na molitvu i darivanje siromašnih, bolesnih i prognanih.
Zadušnice se obeležavaju četiri puta godišnje i uvek padaju u subotu.
U nedelju, 31. maja, pravoslavni vernici obeležavaju praznik Svete Trojice ili Duhove, koji se obeležava 50. dana posle Vaskrsa i desetog posle Spasovdana.
Ovaj praznik se još naziva Pedesetnica i Silazak Svetog Duha na Apostole.
