Danas se navršava 31 godina od jednog od najtežih stradanja srpskog naroda u zločinačkoj vojno-policijskoj akciji „Oluja“, koja je 1995. godine dovela do masovnog progona i stradanja srpskog naroda iz Hrvatske.
U četvorodnevnoj operaciji hrvatskih snaga, koja je počela 4. avgusta, sa svojih vekovnih ognjišta proterano je više od 250.000 Srba, više od 1.700 ljudi je ubijeno, dok se više od 700 ljudi i dalje vodi kao nestalo.
Srbija ni posle 31 godine ne zaboravlja žrtve „Oluje“, njihove porodice i sve ljude koji su bili prinuđeni da napuste svoje domove, saopštili su iz Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.
Očuvanje kulture sećanja nije samo obaveza prema prošlosti, već i naša odgovornost prema budućim generacijama – da pamtimo stradale, čuvamo istinu o njihovoj sudbini i ne dozvolimo da se tragedija koja je pogodila naš narod ikada zaboravi,
„Srpski narod je kroz vekove prolazio kroz mnoga stradanja, ali je ostajao uspravan, čuvajući veru, jezik, kulturu i sećanje na žrtve. „Oluja“ je jedna od najbolnijih rana u našoj novijoj istoriji, ali i podsetnik koliko je važno da čuvamo istinu i da se ovakva tragedija više nikada ne ponovi. Srbija nije i neće zaboraviti sve ljude koji su potražili sigurnost u našoj zemlji“, rekla je komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević.
Ona je ukazala na to da je tokom više od tri decenije obezbeđeno 30.000 trajnih stambenih rešenja za porodice izbeglica i interno raseljenih lica, čime je oko 100.000 ljudi rešilo svoje stambeno pitanje i započelo novi život.
„Kroz različite programe ekonomskog osnaživanja podržano je više od 23.500 porodica izbeglica i interno raseljenih lica. To je važno jer smo nastojali da pratimo potrebe porodica i pomognemo im da budu ekonomski snažnije i samostalnije“, objasnila je komesarka Stanisavljević.
Prema njenim rečima, samo od 2022. godine obezbeđeno je 2.596 stambenih rešenja kroz dodelu stanova, seoskih kuća i paketa građevinskog materijala, čime je rešeno stambeno pitanje za oko 7.500 ljudi.
„Naš cilj je da u što kraćem roku rešimo stambeno pitanje svih preostalih izbegličkih porodica. Postoji snažna politička volja i podrška da se to uradi, jer želimo da ljudi koji su u Srbiji pronašli sigurnost imaju i uslove za dostojanstven i miran život. Srbija je za njih postala dom i naša je obaveza da o tome nastavimo da brinemo“, istakla je Stanisavljević.
Republika Srbija je tokom ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije primila više od 600.000 izbeglica, pokazujući visok stepen odgovornosti, solidarnosti i humanosti prema ljudima koji su bili prinuđeni da napuste svoje domove.
Prema popisu izbeglica iz 1996. godine, 290.667 lica došlo je sa teritorije Republike Hrvatske. Više od 400.000 lica steklo je državljanstvo Republike Srbije, što predstavlja jedan od najvećih procesa integracije izbeglica u Evropi.
Prema popisu izbeglica iz 1996. godine, 290.667 lica došlo je sa teritorije Republike Hrvatske. Više od 400.000 lica steklo je državljanstvo Republike Srbije, što predstavlja jedan od najvećih procesa integracije izbeglica u Evropi.
Danas se u Republici Srbiji u statusu izbeglice i dalje nalazi oko 23.500 lica, od kojih je oko dve trećine iz Republike Hrvatske, dok ostali najvećim delom potiču iz Bosne i Hercegovine.
Samo od početka 2026. godine obezbeđena su 242 stambena rešenja, od čega 147 za izbegličke i 95 za interno raseljene porodice. U istom periodu više od 4.500 porodica izbeglica, interno raseljenih lica i povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji dobilo je podršku kroz dodelu paketa hrane i ogreva, navedeno je u saopštenju.
„Srbija će nastaviti da pamti žrtve „Oluje“ i da brine o ljudima koji su nakon progona svoj dom pronašli u Srbiji. Naš posao nije završen dok postoje porodice koje čekaju svoj dom i dok porodice nestalih čekaju odgovor. Nastavićemo da radimo kako bi ljudi koji su u Srbiji pronašli sigurnost imali i uslove za dostojanstven život i novi početak“, zaključila je komesarka Nataša Stanisavljević.
Centralno obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u „Oluji“ danas će biti održano u Mrkonjić Gradu, a obeležavanje zajednički organizuju Republika Srpska i Republika Srbija.
Pomen žrtvama „Olujeˮ služen je u 11 časova u Crkvi Svetog Marka u Beogradu, kao i u drugim mestima širom Srbije, gde građani, institucije i udruženja položu vence i pale sveće u znak sećanja na stradale.
