Гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић изјавила је да је банкарски сектор Србије стабилан, добро капитализован и високо ликвидан, као и да је актива тог сектора достигла на крају јула 7.353 милијарде динара.
„Кредитна активност расте, квалитет активе се побољшава, учешће проблематичних кредита је на историјски најнижем нивоу од 1,98 одсто, а код стамбених кредита тај показатељ је испод 1,0 одсто. Показатељ адекватности капитала на крају јуна 2026. од преко 20 одсто говори да банкарски сектор има капитални простор да апсорбује губитке. О снажној ликвидности, двоструко вишој од прописаних регулаторних минимума не треба ни говорити. ЛЦР износи 199,14 одсто. И све су то важни бројеви”, рекла је у понедељак гувернерка Табаковић на отварању конференције Удружења банака Србије, Привредне коморе Србије и Удружења осигуравача Србије „Кључни трендови 2026” на Златибору.
Истакла је да, када је у августу 2012. године дошла на чело НБС, затекла је двоцифрену инфлацију и динар који је за само четири године изгубио 33,2 одсто вредности, а на његову одбрану је потрошено 5,7 милијарди евра.
„На одбрану тог курса потрошено је из девизних резерви НБС 5,7 милијарди евра, а динар ипак није одбрањен. Сваки пети кредит је био проблематичан, а с таквим оптерећењем тешко се финансирала нова производња. И зато право питање за нас, као регулатора и супервизора, и за банке и за осигуравајућа друштва, али и за сваког од нас појединачно није само да ли је систем данас стабилан, већ да ли ће остати стабилан и онда када се промене околности које данас још не можемо у потпуности да предвидимо”, казала је гувернерка.
Табаковићева је навела да је претходних 14 година укупна премија са 61,5 повећана на 191,5 милијарди динара, укупна имовина са 140,5 на 455,7 милијарди динара, капитал са 35,6 на 98,3 милијарде динара, удео премије у бруто домаћем производу порастао је на 1,8 процената, решене штете са 27 на 96,9 милијарди динара, а како каже, тај тренд се наставља.
„То нам говори нешто важно: Осигурање бележи не само раст тржишта већ раст способности друштва да поднесе ризик. То су резултати који заслужују поштовање. Али носе са собом и обавезу. Јер што је сектор већи, већа је и његова одговорност. Што је више грађана и привреде који му верују, то је већа цена сваког неодговорног поступања. Зато бих данас посебно истакла: Највећи ризик за осигурање није само ризик који се налази у полиси. Највећи ризик је губитак поверења у саму институцију осигурања. Зато је важно разумети да регулатива није препрека развоју. Добра регулатива је темељ поверења и здравог развоја”, навела је Табаковићева, преноси Танјуг.
