Za pravoslavne hrišćanske vernike počeo je dvonedeljni Velikogospojinski post. Jedan je od najstrožih postova, obeležava se u znak sećanja na smrt Bogorodice i dan kada se uspela na nebo.
Najkraći je od četiri velika godišnja posta i traje dve sedmice, od 14. do 28. avgusta, odnosno Velike Gospojine.
U narodu je poznat još i kao Uspenski i ustanovljen je u čast Bogomajci, zbog čega se veruje da je posebno značajan za žene i za majke, pa se vernici i vernice pričešćuju na Veliku Gospojinu.
Gospojinski post priprema vernike za proslavu Uspenja Presvete Bogorodice, poznatog kao Velika Gospojina.
Post se završava 28. avgusta po novom kalendaru, na Veliku Gospojinu, ali ako ovaj praznik padne u sredu ili petak, onda se ne mrsi ni tog dana, već se jede riba.
Iako je najkraći od četiri velika godišnja posta, jer traje dve sedmice, spada u jedan od najstrožih pravoslavnog posta, po strogosti odmah iza Vaskršnjeg.
Prvi dan posta je vezan za Svetih sedam mučenika Makaveja. Prema narodnom verovanju, svi običaji na početku posta vezani su za vodu i bosiljak, koji se smatra božjom biljkom. Domaćice tada u jela obavezno stavljaju malo bosiljka kako bi zaštitile kuću i ukućane.
Cilj značaja posta nije samo odricanje mrsne hrane već ima i duhovni smisao koji obuhvata uzdržavanje od loših dela, kontrolisanje strasti, pojačanu molitvu, praštanje i činjenje dobra drugima.
