Usklađivanje domaćih propisa sa pravilima EU i zatvaranje Poglavlja 14 predstavlja trajnije rešenje za srpske prevoznike, ističe Goran Aleksić, generalni direktor poslovnog Udruženja „Srbija transport“.
Domaći prevoznici upozoravaju na ozbiljnost problema funkcionisanja srpskog transport ka Evropskoj uniji.
Prema rečima Gorana Aleksića, generalnog direktora poslovnog Udruženja „Srbija transport” rešenje se ne može tražiti u privremenim merama, već u potpunom usklađivanju domaćih propisa sa pravilima EU i boljoj zaštiti interesa srpskih prevoznika.
„Treba da nađemo rešenja. Ovo nije nova regulativa, već klasičan evropski zakon koji postoji dugi niz godina, čak i pre EES sistema. Srbija je još 2009. godine, kada su našim građanima ukinute vize, prihvatila obavezu poštovanja šengenskih pravila i zato moramo da poštujemo propise država sa kojima graničimo“, ističe Aleksić.
On naglašava da je neophodno da Srbija u potpunosti uskladi regulativu i poslovni ambijent sa Evropskom unijom, kako bi domaće kompanije bile u boljoj poziciji i na evropskom tržištu i u pristupnim pregovorima.
„Smatramo da sadašnja situacija nije pravedna, ali deo odgovornosti je i na nama kao i na Evropskoj uniji. Zato insistiramo na usaglašavanju propisa i zatvaranju Poglavlja 14, jer većina država članica upravo to vidi kao preduslov za trajnije rešenje“, kaže on.
Dodatni problem je, kako navodi, organizacija rada i nedostatak vozača, zbog čega prevoznici moraju pažljivo da planiraju ljudske resurse.
„Naši prevoznici rade i u domaćem i u međunarodnom saobraćaju i važno je da pogodnosti koje EU predviđa koriste domaće kompanije, a ne strane firme koje se ovde registruju, dobiju licence, a onda koriste sve pogodnosti namenjene srpskim prevoznicima“, upozorava Aleksić.
On dodaje da su članovima udruženja već data precizna uputstva kako da organizuju rad u skladu sa evropskim propisima i da za sada nema informacija o ozbiljnijim sankcijama.
„Prevoznici moraju da poštuju zakone. Dok se propisi ne promene, moraće da se prilagođavaju. To znači i veće troškove organizacije posla, ali trenutno nema drugog rešenja. Kompanije su uložile ogroman novac u vozila i biznis orijentisan ka EU i sada moraju da pronađu način da zaštite svoj kapital“, ističe on.
Kao primer delimičnog rešenja Aleksić pominje Hrvatsku, koja je obezbedila posebne vize za vozače, ali dodaje da to nije sistemsko rešenje.
„Evropska unija nas upućuje da problem rešavamo bilateralno, ali vidimo da mnoge države nisu spremne da izlaze iz okvira zajedničke politike EU. Zato je važno da se i izmene zakona o transportu, koje su trenutno u toku u Srbiji, što više usaglase sa evropskim propisima“, zaključuje Aleksić.
Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, kaže da u ovom trenutku nema podataka o eventualnoj šteti i da bi ona mogla da nastane u slučaju novih blokada i zastoja u transportu. Kako je naveo, ranije procene su bile da je samo jedan dan potpune blokade mogao da donese gubitak od oko 50 miliona evra, ali to nije precizan podatak. Prema njegovim rečima, dodatni problem je neizvesnost sa kojom se suočavaju domaći prevoznici i izvoznici – da li će roba moći da stigne na vreme i da li će isporuke ka partnerima u EU biti pouzdane. Upravo takva neizvesnost, kako je ocenio, direktno urušava konkurentnost srpske privrede na evropskom tržištu.
Za sada nema novih podataka ni o kažnjavanju prevoznika, a situacija je u poslednje dve nedelje znatno mirnija. Kako kaže Neđo Mandić, predsednik poslovnog udruženja Međunarodni transport , jedan od razloga je to što se dani, nakon 10. aprila, praktično ponovo računaju od nule, pa mnogi prevoznici još nisu ni dostigli dozvoljenu kvotu boravka. On dodaje da za sada nema ni novih informacija o eventualnim rešenjima i dogovorima sa EU, jer sastanak na tu temu još nije održan, ali se očekuje tokom sledeće nedelje.
