Početak hladnog perioda ne znači i kraj procesa kompostiranja — uz prave tehnike, kompost može ostati aktivan čak i kada temperature padnu. Stručnjaci savetuju da se prilaganjem određenih koraka obezbedi sporo, ali kontinuirano razgradnja organskog materijala kroz zimske mesece.
Jedna od ključnih mera za zimsko kompostiranje je izolacija gomile kako bi se unutrašnja toplota zadržala što duže. Oko kompostnog slapa može se staviti sloj slame, sena ili suvih listova, a sam skup prekriti brezentom ili sličnim materijalom koji zadržava toplotu, ali omogućava vazduh da cirkuliše.
Takođe je važno održavati pravilnu vlažnost materijala kako mikrobi koji razgrađuju materijal ne bi bili ugroženi ni suvoćom ni prekomernom vlažnošću koja može zamrznuti.
Kompost koji je veće mase bolje zadržava toplotu nego mali, pa se preporučuje gradnja stabla koja je dovoljno obimno da generaiše i održava toplotu od mikrobne aktivnosti čak i u hladnom periodu.
Pored toga, balans između “zelenih” (azot‑bogatih) i “suvih” (ugljen‑bogatih) materijala u gomili pomaže da se održi optimalan proces razgradnje — više azotnih materijala poput kuhinjskih ostatka, kafe ili svežeg stajnjaka može da podstakne mikrobnu aktivnost.
Umesto često mešanja tokom najhladnijih dana, bolje je kompost okretati ređe, jer česta aeracija može pustiti toplotu iz gomile i usporiti proces.
