Деценијама су хиљаде радника у Баден-Виртембергу – од Штутгарта и Зинделфингена до Лудвигсбурга, Фридрихсхафена и бројних мањих индустријских центара – градиле оно што је важило за симбол немачке привредне моћи. Фабрике аутомобила и добављача биле су гарант стабилних примања, сигурних радних места и високог животног стандарда. Данас многе породице са зебњом гледају у будућност. Како показују подаци покрајинске владе Баден-Виртемберга, од 2023. године у аутомобилској и добављачкој индустрији већ је изгубљено око 18.000 радних места, док пројекције указују да би до 2040. године у целокупном аутомобилском кластеру могао нестати готово сваки трећи посао.
Према информацијама које је, како пише немачки портал ,,Deutschlandkurier„ покрајинска влада доставила у одговору на посланичко питање опозиције, број запослених у аутомобилском сектору и повезаним гранама могао би да падне са 480.100 радника из 2022. године на свега 325.600 до 2040. године. То би значило губитак више од 154.000 радних места у покрајини која представља срце немачке аутомобилске индустрије и дом компанија попут Мерцедес-а, Порсцхе-а, Босцх-а, Махле-а и бројних добављача.
На опасност од великих губитака упозоравале су и раније студије које је наручила сама покрајинска влада. У њима се процењивало да би електрификација, дигитализација и аутоматизација производње до 2030. године могле да угасе између 37.600 и 66.000 радних места. Развој догађаја показује да промене долазе брже него што се очекивало. Реструктурирања и програми штедње већ су постали свакодневица у највећим немачким индустријским компанијама.
Највећи светски произвођач ауто-делова, Босцх, са седиштем у Герлингену код Штутгарта, најавио је додатна смањења броја запослених у сектору мобилности. Компанија ЗФ Фриедрицхсхафен планира укидање до 14.000 радних места у Немачкој до 2028. године. Порсцхе је покренуо нови програм штедње након значајног пада добити, док Мерцедес-Бенз спроводи мере рационализације пословања услед слабије тражње и растућих трошкова. Сличне потезе најављују и Махле, Трумпф и друге компаније које чине окосницу индустријског развоја Баден-Виртемберга.
Подаци консултантске куће ЕY и немачких статистичких институција показују да је аутомобилска индустрија широм Немачке у последњих годину дана изгубила више од 50.000 радних места, док је од 2019. године укупан број запослених смањен за више од 110.000. Посебно су погођени радници у производњи мотора са унутрашњим сагоревањем, где електрификација возила захтева знатно мање компоненти и мањи број запослених.
Економисти и индустријски стручњаци као кључне узроке наводе комбинацију више фактора – високе цене енергије, раст трошкова рада, слабљење тражње на европском тржишту, интензивну конкуренцију из Кине и убрзану транзицију ка електричним возилима. Бројни представници привреде годинама упозоравају да немачка индустрија трпи последице енергетске политике спроведене након гашења нуклеарних електрана, као и све већег регулаторног оптерећења које произлази из европских климатских прописа.
Док политичари говоре о „структурној трансформацији“, многи радници суочавају се са сасвим конкретним проблемима. У градовима чија је економија деценијама зависила од ауто-индустрије расте забринутост због будућности. За људе који су по двадесет или тридесет година радили у истим фабрикама, могућност губитка посла не представља само статистички податак већ питање егзистенције, отплате кредита и будућности њихових породица.
Покрајинска влада Баден-Виртемберга признаје да предстоје велике промене, али критичари сматрају да мере за заштиту запослених не прате размере проблема. У јавности се све чешће поставља питање да ли ће преквалификације и отварање нових радних места у другим секторима бити довољни да надокнаде десетине хиљада послова који нестају у индустрији која је генерацијама била темељ немачке економске снаге.
Оно што се данас дешава у Баден-Виртембергу многи аналитичари виде као упозорење за целу Немачку. Земља која је деценијама важила за европски индустријски мотор суочава се са изазовом како да истовремено спроведе енергетску и технолошку трансформацију, а да притом сачува конкурентност своје привреде и радна места стотина хиљада људи. За сада, бројке показују да је тај задатак много тежи него што се годинама представљало јавности.
Извор: Српски угао/ Стефан Стојановић
