„Nije teško živeti sa drugim ljudima, teško ih je razumeti“ – tako je mislio i pisao najveći portugalski književnik, Žoze Saramago, koji je sa ovog sveta otišao 18. juna 2010. godine.
Rođen je u malom portugalskom selu, Azinjagi, 1922. godine. U najranijem dobu iskusio je život neizvesnosti i oskudice, koji su ga već tada navodili na zapitanost nad najsudbonosnijim problemima svetske civilizacije, ali i čoveka individue. Po obrazovanju mašinbravar, što je i radio jedan deo života, kasnije novinar i državni službeniki. Upravo ti najprizemniji poslovi ponudili su mu prostor i inspiraciju za teme koje će obrađivati.
Kritikovao je sve ono što je odstupalo od njegovog konciznog poimanja pravde, istine i etike. Monarhizam i katolicizam, MMF i EU. Često je ime koje se veže za univerzalna dela Džordža Orvela. Javno je kritikovao politiku NATO alijanse, te njeno delovanju u Jugoslaviji krajem prošlog veka.
Žoze Saramago je najprestižniju portugalsku književnu nagradu, Kamoiš, dobio 1995. Tri godine kasnije ovenčan je najvećom svetskom, Nobelovom nagradom za književnost.
Jedini srpski nobelovac, Ivo Andrić jednom prilikom je zapisao: „Pripovedač i njegovo delo ne služe ničem ako na jedan ili drugi način ne služe čoveku i čovečanstvu“. Grandiozno delo koje nam je ostavio Saramago otkriva i razotkriva, rasvetljava i opominje. Pitanja koje je on ustoličio u književno-kulturnim sferama služiće nam večno.
Najpoznatija dela: „Slepilo“, „Smrt i njeni hirovi“, „Jevanđelje po Isusu Hristu“, „Udvojeni čovek“, „Godina smrti Rikarda Reiša“, „Pećina“, „Kain“.
