Najveći indijski pesnički i umetnički izdanak, najdublji misaoni zahvat, najbriljantniji pokušaj da se indijska misao i ideja predstavi celom svetu. Sve su ovo reference koje upućuju na jedno ime – Rabindranat Tagore.
Tagore je rođen 1861. u Kalkuti. U svom bogatom kulturnom i misaonom opusu ostvarivao se kao muzičar, kao esejista, kao pesnik, kao filozof.
Živeo je u Bengalu, u mestu koje se zove Šantiniketan, u kojem je osnovao školu i koledž sa najmodernijim učenjima toga doba.
Za svoje univerzalne i kosmičke promisli koje je prenosio maestralnim delovanjem poetskog stila ovenčan je Nobelovom nagradom za književnost 1913. čime je postao prvi neevropski pesnik kojem je to pošlo za rukom.Tagore je bio umetnik koji je živeo svoju umetnost, kojem je literarna etika i filozofska korektnost više od poetike, to je sama konstrukcija života. To je sam život. Ljudski život pripada Bogu. Čovek treba živeti tako da služi Bogu. Na temelju Božije misli i životne, kulturne etike stvoreno je delo grandioznih razmera.
To delo uključuje preko 1000 poema, 24 drame, 8 romana, preko 2.000 pesama, ogroman broj eseja.
Ono što će ostati zabeleženo jeste i poseta u sklopu evropske turneje, Beogradu i Zagrebu.
Njega je dočekao jedan od najsvestranijih srpskih umetnika, Stanislav Vinaver. Ispred Kolarčeve zadužbine više stotina ljudi je čekalo u redu da bi čulo predavanja na mnogobrojne teme ovog svetskog mislioca i pesnika. Prilikom posete srpskom PEN klubu Tagore je dobio srpsku narodnu nošnju sa Kosova.
Preminuo je u rodnom gradu, na današnji dan, sedmog avgusta, 1941.
