Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je juče da Nemačka više ne može da ignoriše činjenicu da zaposleni provode sve više dana odsutni sa posla, dok kompanije istovremeno beleže pad produktivnosti i rast troškova, čime je otvorio jednu od najosetljivijih ekonomskih i socijalnih tema u toj zemlji.
Zbog toga je nemačka vlada najavila ukidanje telefonskog otvaranja bolovanja i uvođenje obaveze da zaposleni već prvog dana bolesti dostavi lekarsku potvrdu, kako bi u okviru novih ekonomskih i radnih reformi povećala konkurentnost najveće evropske ekonomije.
Nova nemačka vlada ovu temu ne predstavlja kao pitanje discipline zaposlenih, već kao jedan od faktora koji utiču na međunarodnu konkurentnost zemlje.
Merc je više puta istakao da je Nemačka poslednjih godina izgubila deo svoje ekonomske snage u odnosu na Sjedinjene Američke Države i azijske privrede, a da je rast broja dana provedenih na bolovanju jedan od razloga zbog kojih kompanije teže održavaju produktivnost. Prema izveštaju nemačke vlade, koji prenosi Bild, svaki zaposleni u Nemačkoj tokom 2024. godine bio je odsutan sa posla u proseku 20,8 dana. To je gotovo četiri dana više nego 2020. godine. Na nivou cele zemlje to znači čak 881,5 miliona dana bolovanja tokom samo jedne godine.
Prema podacima nemačke vlade, proizvodni gubici izazvani odsustvom zaposlenih dostigli su prošle godine 134 milijarde evra, dok su troškovi naknada zarada tokom bolovanja porasli na 72,3 milijarde evra. Ukupno, bolovanja su nemačku privredu koštala više od 200 milijardi evra.
Posebno zabrinjava činjenica da troškovi nastavljaju da rastu. Još 2020. godine proizvodni gubici procenjivani su na 87 milijardi evra, što znači da su za svega nekoliko godina povećani za gotovo 50 milijardi. Istovremeno, izdaci za isplatu zarada zaposlenima na bolovanju porasli su za više od 15 milijardi evra, odnosno za 26,4 procenta.
Prema podacima iz vladinog izveštaja, svaki izgubljeni radni dan poslodavce je prošle godine koštao prosečno 152 evra, što je 28 evra više nego pre pet godina. Za zemlju čija se ekonomija već suočava sa slabijim industrijskim rastom, manjkom radne snage i rastućom međunarodnom konkurencijom, ovakvi troškovi postali su ozbiljno pitanje ekonomske politike.
U središtu cele rasprave nalazi se takozvana „ telefonische Krankschreibung”, odnosno mogućnost da zaposleni dobije potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad bez odlaska u ordinaciju.
Ova praksa uvedena je tokom pandemije virusa korona kako bi se smanjili kontakti među pacijentima i rasteretile zdravstvene ustanove.
Od decembra 2023. godine postala je trajno pravilo za lakše bolesti poput prehlade, gripa ili blažih virusnih infekcija. Telefonsko bolovanje moguće je samo ako je pacijent već registrovan kod izabranog lekara, odnosno ako je u toj ordinaciji lečen u prethodne dve godine.
Lekar tokom telefonskog razgovora procenjuje simptome i može da izda bolovanje u trajanju do pet kalendarskih dana. Takvo bolovanje ne može ponovo da se produži telefonom. Za nastavak odsustva zaposleni mora lično da dođe na pregled.
Ipak, nemčka vlada smatra da je upravo ovaj sistem otvorio prostor za zloupotrebe i da predstavlja jedan od razloga povećanog broja bolovanja.
Privredna udruženja uglavnom podržavaju nameru vlade. Dok s druge strane, sindikati i deo medicinske struke oštro kritikuju najavljene promene. Za vladu Fridriha Merca visoka stopa bolovanja predstavlja pokazatelj da postojeći sistem više nije održiv, dok je za sindikate to pokušaj da se odgovornost za strukturne probleme nemačke ekonomije prebaci na zaposlene.
Problem sa zloupotrebom bolovanja prisutan je i u Srbiji, na šta su još prošle godine ukazivali u Privrednoj komori Srbije (PKS).
