Uvođenje četvrtog, belog svetla jedan je od najrevolucionarnijih koncepata u saobraćaju čiji je cilj sinhronizacija vožnje ljudi i autonomnih vozila (AI). Ova tehnologija trenutno prolazi kroz simulacije i prva testiranja u pilot-projektima širom Evrope.
Belo svetlo je namenjeno prvenstveno autonomnim automobilima i signalizira da inteligentni sistemi preuzimaju upravljanje raskrsnicom.
Razvoj autonomnih automobila mogao bi uskoro da donese jednu od najvećih promena u saobraćajnoj signalizaciji u poslednjih nekoliko decenija. Pored dobro poznatih crvenog, žutog i zelenog svetla, na semaforima bi uskoro moglo da se pojavi i četvrto – belo.
Prve testove ove tehnologije mogla bi da sprovede italijanska prestonica Rim, koja se pominje kao jedan od prvih evropskih gradova u kojem će biti isprobavan novi sistem upravljanja saobraćajem.
Danas semafori funkcionišu po jednostavnom principu: crveno znači obavezno zaustavljanje, žuto upozorava na promenu signalizacije, dok zeleno dozvoljava prolazak. Taj sistem gotovo se nije menjao decenijama.
Međutim, sa razvojem autonomnih vozila i pametne saobraćajne infrastrukture pojavila se ideja o uvođenju belog svetla, koje bi predstavljalo signal da upravljanje prolaskom kroz raskrsnicu preuzima inteligentni sistem.
Prema pisanju stranih medija, belo svetlo prvenstveno je namenjeno autonomnim automobilima koji međusobno komuniciraju i razmenjuju podatke sa semaforima u realnom vremenu. Na taj način vozila bi mogla sama da usklade prolazak kroz raskrsnicu, bez potrebe za klasičnim načinom regulacije saobraćaja.
Za vozače običnih automobila pravilo bi bilo jednostavno – kada se upali belo svetlo, trebalo bi da prate vozilo ispred sebe i tok saobraćaja, dok bi autonomni automobili koordinisali prolazak kroz raskrsnicu.
Ideja nije nova. Naučnici u Sjedinjenim Američkim Državama već nekoliko godina proučavaju mogućnosti ovakvog sistema.
Studija Univerziteta Severne Karoline iz 2023. godine pokazala je da bi veći broj autonomnih vozila mogao značajno da smanji gužve i vreme čekanja na semaforima. Računarske simulacije pokazale su da bi raskrsnice sa belim signalom omogućile veći protok vozila i efikasnije odvijanje saobraćaja.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da ovakav sistem može da funkcioniše samo ako na putevima bude dovoljno autonomnih vozila.
Dok većinu saobraćaja i dalje čine automobili kojima upravljaju ljudi, postojeća signalizacija ostaje neophodna. Osim toga, uvođenje belog svetla zahtevalo bi potpunu modernizaciju semafora, komunikacionih sistema i saobraćajne infrastrukture, što predstavlja veliki finansijski i tehnički izazov.
Zbog toga se očekuje da će se nova tehnologija u početku testirati na zatvorenim lokacijama, poput luka, industrijskih kompleksa i drugih kontrolisanih zona, gde se bezbedno mogu proveriti njene mogućnosti pre eventualne šire primene.
Ako testiranja budu uspešna, Rim bi mogao da postane jedan od prvih evropskih gradova koji će napraviti veliki korak ka saobraćaju budućnosti, u kojem će vozila, semafori i sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji zajedno upravljati protokom saobraćaja.
