Praznik Svete velikomučenice Marine, u narodu poznat kao Ognjena Marija, koji se obeležava 30. jula, jedan je od najpoštovanijih letnjih praznika u srpskoj tradiciji, a prate ga brojne zabrane, verovanja i običaji, među kojima je i verovanje da tog dana ne treba raditi ni u kući ni u polju.
U našem narodu važi mnogi običaji na dan kada se slavi Ognjena Marija – naročito se ne sme ništa raditi, „ni konac u iglu udenuti“, jer kako sveti Ilija spaljuje gromom, ona spaljuje ognjem.
U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri koja je u vrele praznične dane spalila žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije.
Zanimljivo je da ‘Ognjena Marija’ nije zvanično ime u crkvenom kalendaru. Naša crkva 30. jula slavi Svetu Mariju Magdalenu.
Nadimak ‘Ognjena’ joj je nadenuo narod, inspirisan predanjima o gromovima i žestokim letnjim požarima koji su harali u to doba godine.
Etolog i muzejski savetnik Etnografskog muzeja Saša Srećković kaže da Ognjena Marija zauzima posebno mesto u narodnom kalendaru jer predstavlja spoj hrišćanskog praznika i starijih slojeva narodne kulture.
„U tradicionalnoj kulturi Srbije praznici nisu bili samo verski datumi, već i orijentiri koji su uređivali svakodnevni život. Ognjena Marija je jedan od dana kada se kroz zabrane, običaje i predanja najbolje vidi kako je narod razumeo prirodne pojave i nastojao da živi u skladu sa njima“, naveo je Srećković, saopštio je Etnografski muzej.
