Видовдан, који се обележава 28. јуна, када се сећамо Светог кнеза Лазара, који је мученички пострадао за веру и отаџбину, један је од темељних датума националне историје Срба.
У Боју на Косову, на Видовдан 1389. године, кнез Лазар, који је предводио Србе, је погинуо, а претходно је турског султана Мурата убио српски ратник Милош Обилић.
У приликама које су владале 1389. одлучан отпор инвазији Турака, какав је пружио кнез Лазар, био је свесна жртва за веру и отаџбину.
Бој на Косову прихваћен је као одредница српске историје управо због мучеништва са узвишеном мотивацијом, у потпуно несразмерној борби, када се кнез Лазар са саборцима определио за борбу која је, рационално, деловала безизгледно.
На пољу Косову на Видовдан 1389. највише 15 до 20 хиљада ратника на српској страни супротставило се инвазији око 30.000 Турака.
Оба владара су погинула, што је несумњив показатељ оштрине битке.
Смрт султана Мурата на бојном пољу једини је такав случај у историји Турака.
Мученичка жртва Светог кнеза Лазара и његових сабораца постала је временом део националног предања и идентитета Срба, као трајно подсећање на неопходност отпора и борбе.
Кнеза Лазара су убрзо српски народ и Црква, имајући у виду размере његове жртве за веру и отаџбину, прихватили као светитеља.
Отуда су бројне потоње ослободилачке борбе Срба по правилу биле и у знаку Косова.
Како раније, тако и током 19. и 20. века, водећа одредница ослободилачке борбе Срба била је позив на ослобођење Косова.
Током Првог Балканског рата 1912. победа Срба у Боју на Куманову и потом код Велеса довела је до ослобођења Косова.
Показало се да је Видовдан кроз прошлост Срба у више наврата у различитом околностима био дан посебне важности.
Властодржци у Бечу искористиће атентат на надвојводу Франца Фердинанда, престолонаследника Аустроугарске, који је извршио Гаврило Принцип, млади национални револуционар, на Видовдан 1914. у Сарајеву, као изговор за напад на Србију, чиме је започео Први светски рат.
Пошто је Краљевина Србија из тог рата, поред тешких жртава, изашла као победница, основана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, преименована 1929. у Југославију.
Било је то остварење давнашњих националних циљева окупљања под једним државним кровом земаља које су били историјски и етнички српске, уз друге југословенске народе, у складу са прокламованим ратним циљевима Србије децембра 1914. Нишком декларацијом.
Наредне, 1919. управо на Видовдан, потписан је Версајски мировни споразум, између земаља победница Антанте и поражене Немачке, виновнице Првог светског рата.
Такође на Видовдан 1921. Уставотворна Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгласала је први устав заједничке државе познат као Видовдански.
Споразум између Србије и Аустроугарске познат као Тајна конвенција, потписан је 1881. на Видовдан, чиме је кнез, потом краљ Милан Обреновић, разочаран понашањем Русије, почев од наметања Санстефанског споразума марта 1878, када је Русија, насупрот животним интересима Срба, стварала Велику Бугарску, усмерио спољнополитичку оријентацију земље према Бечу.
Ревизијом Сан Стефана, на Берлинском конгресу, европске силе Србији су признале потпуну сувереност, уз територијално проширење према југоистоку припајањем Ниша, Пирота, Лесковца, Врања, Топлице.
Још је Слободан Јовановић закључио је да је управо споразумом из 1881. краљ Милан обезбедио Србији деценије мира, стабилности и економског напретка.
У Букурешту је на Видовдан 1948. објављена Резолуција Информбироа о стању у КПЈ, којом је совјетски вођа Стаљин, посредством Информационог бироа комунистичких партија познатог као Информбиро или Коминформ, осудио врх КПЈ.
Резолуцијом су позиване такозване здраве снаге унутар партије да збаце врх КПЈ.
Био је то преломни моменат, пошто је, како се видело, одбацивање Резолуције Информбироа трасирало потоњу несврстану политику Југославије.
Трибуналу за бившу Југославију у Хагу, 28. јуна 2001. изручен је Слободан Милошевић, претходно председник Србије и СРЈ.
Ондашња власт тврдила је потом да нико од њих тада није био свестан да се изручење догађа управо на Видовдан.
Видовдан је у Србији државни празник, дан када се сећамо мученичке жртве Светог кнеза Лазара, његових сабораца и свих других који су током бурне историје Срба страдали за народ и отаџбину, преноси Танјуг.
