U ekskluzivnom intervjuu za Balkan Watch, autor i producent podkasta i šef kabineta organizacije Turning Point USA Blejk Nef i Majki MekKoj, govorili su o značaju nacionalnog suvereniteta, budućnosti odnosa Srbije i Sjedinjenih Država, očuvanju tradicionalnih vrednosti i mogućnostima za produbljivanje saradnje američkih i srpskih konzervativnih organizacija.
Kako vidite ulogu zemalja poput Srbije u svetu gde nacionalni suverenitet i nezavisno donošenje odluka postaju sve važniji?
Naša organizacija je fokusirana na Ameriku i američki preporod. Čarli Kirk je uvek bio svestan, a sada je Erika svesna, da Amerika treba da bude svetionik drugim zemljama. Njih dvoje žele, sanjaju o drugim zemljama koje će se ugledati na Ameriku i kopirati ono najbolje što Amerika ima da ponudi. A nacije poput Srbije koje su bile prijateljske prema Trampovoj administraciji, prijateljske prema Americi, prijateljske prema zaštiti hrišćanske religije, protiveći se masovnim islamskim migracijama, generalno podržavajući postojanje različizih zemalja i nacija, je nešto oko čega su Čarli i Turning PointUSA uvek bili strastveni.
Jedan od poslednjih govora koje je Čarli održao jeste, kada je otišao u Japan i govorio o japanskoj političkoj stranci, Sanseido, u suštini rekavši da Japan ne bi trebalo da prima previše imigranata u sebe jer Japan treba da ostane Japan. Trebalo bi da bude svoja zemlja sa svojim posebnim društvom koje je toliko toga postiglo i ostvarilo. Turning Point USA generalno ima stav da je dobro kada druge zemlje veruju u sebe i svoju naciju, jer svi delimo neku vrstu zajedničkog neprijatelja, a to je ova globalistička agenda koja želi da sve ljude svede na istu bezidentitesku masu, koja želi da nas sve učini istim, da sledimo istu ideologiju. A mi smo se uvek tome protivili.
Mi Amerikanci smo narod koji kada vidi problem, pronalazi rešenje i rešava problem. Mislim da smo zato, u poslednjoj deceniji imali više kompanija vrednih bilion i više dolara koje su izašle na berzu u Sjedinjenim Državama. A ako pogledate u Evropi, nemate nijednu kompaniju vrednu sto milijardi dolara koja je izašla na berzu. Jer, u osnovi, mi smo zemlja osnivača, imamo osnivački mentalitet. To je upravo ono što je Čarli bio u svojoj suštini. I zato je Čarlijeva nada uvek bila da može da pokaže rešenje za probleme ne samo ljudima ove nacije, već da inspiriše ljude širom sveta, da i vi u vašoj zemlji pronađete rešenje za svoje probleme.
Kako Srbija i Sjedinjene Države mogu ojačati svoje partnerstvo, a istovremeno poštovati međusobni suverenitet i nacionalne interese?
Verujem da bi Čarli verovatno rekao, iako nije bio pravoslavne veroispovesti, da Srbija treba da se osloni na svoju pravoslavnu tradiciju. Trebalo bi da ima jak pravoslavni identitet, trebalo bi da bude ponosna što je Srpska, ne treba da se stidi. Znam da ste zemlja koja je nekad bila naterana da se stidi zbog dešavanja u svojoj istoriji. To svima treba da nam bude poruka, da ne smemo da zaboravimo ko smo i šta smo, jer je zaboravljanje upravo oružje kojim se globalistička propaganda služi da jednostavno uništi narode i države.
Čarli bi da je sa nama, sigurno naglasio to za Srbiju. Rekao bi: „Hrišćanstvo je preživelo u Srbiji kroz 500 godina turske okupacije. Danas je pritisak na državu da se sekularizuje, da napusti hrišćanske vrednosti.“ I rekao bi: „Da bi Srbija danas preživela, neophodna joj je neka vrsta hrišćanskog preporoda.“ Dakle, on bi definitivno naglasio da je način da se Srbija i SAD približe taj što bi obe strane trebalo da dožive hrišćanski preporod.
Odnos između Srbije i Sjedinjenih Država ušao je u novu fazu dijaloga. Dakle, koje mogućnosti vidite za dublju saradnju između američkih konzervativnih organizacija i srpskih institucija u oblastima kao što su obrazovanje, javna politika i možda građanski angažman?
Čini se kao da je najbolji način da konzervativci u Americi i konzervativci u Srbiji, ili samo Srbi i Amerikanci uopšte kao narodi, sarađuju to da oboje pokušamo da budemo stubovi zapadne civilizacije koji neće popustiti pod pritiskom globalizacije, koji neće izgubiti svoju kulturu. I to je posebno opasnost za zemlje sa manjim brojem stanovnika kao što je Srbija. Ne treba mnogo da globalizam potpuno izbriše jedan narod. Teško je održati posebnu naciju kroz dug istorijski period.
U manjim evropskim zemljama postoji pritisak da morate da naučite engleski i zaboravite svoj stari jezik. Postoji veoma jak pritisak da jednostavno usvojite globalnu monokulturu, amerikanizovanu kulturu. Da biste održali svoj identitet kao nacija, morate da odolite pritiscima globalizma. Mislim da bi vas američki konzervativci podržali u tome. Manje-više svi nacionalisti i konzervativci širom sveta su, donekle, saveznici jedni sa drugima pred globalizmom.
Koje lekcije iz američkog konzervativnog pokreta smatrate da bi mogle biti vredne za zemlje poput Srbije koje žele da očuvaju svoj nacionalni identitet uz održavanje konstruktivnih međunarodnih partnerstava?
Univerziteti u Americi koji su nekada bili ponosno hrišćanski, sada su sekularni i veoma levičarski, čak i ako i dalje tvrde da su hrišćanski. Velike dobrotvorne fondacije, nevladine organizacije, neke hrišćanske crkve, u sve njih su se infiltrilali levičari i globalisti.
Zaista verujemo da neko sa idejom može okupiti oko sebe druge ljude istih shvatanja i da zajedno mogu stvoriti nešto veliko. Čarli je osnovao Turning Point USA kada je imao 18 godina, a živeo je samo 31 godinu, i razvio ju je u ovu ogromnu organizaciju. U mnogim zemljama se to veoma retko dešava.
Veoma je važno da druge zemlje i ljudi koji na svet gledaju na svet sa konzervativnog stanovišta preuzmu od američkih konzervativaca je taj stav „moguće je“, da su stvari moguće, da možete da gradite stvari, da i vi možete da učinite da se stvari dese, da se suprotstavite.
Izvor: Balkan Watch
