Нови Нацрт измена Закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ), који је однедавно почео да кружи међу просветним радницима и родитељима, доноси тектонске промене у начину управљања школама.
Према упоредној анализи текста, кључне измене иду у правцу смањења овлашћења родитеља и ученика, док се извршна моћ директора и Министарства просвете значајно проширује, водећи строже мере за наставнике.
Иако предлагачи могу аргументовати да је циљ измена професионализације и ефикасније управљање установама, критичари упозоравају да нова решења суштински слабе демократске контроле и представљају одговор на недавне протесте просветних радника.
Нацрт из корена мења структуру и надлежности Савета родитеља, који по први пут у закону формално добија статус искључиво „саветодавног органа”.
Драстично смањен број чланова: Уместо досадашњег правила да свако одељење демократског бира свог представника, Савет ће убудуће имати највише осам чланова у основним, односно 15 чланова у средњим школама, без обзира на величину школе. Поступак избора препушта се статуту школе, што отвара простор за произвољност.
Губитак надлежности: Савет више неће „разматрати” (што подразумева расправу и примедбе) предлоге школских програма, извештаје или планове, већ ће се са њима само „упознавати”.
Искључивање из финансија и уџбеника: Укинуто је право Савета да надзире трошење донација и сопствених средстава школе, као и учешће у процедури избора уџбеника.
Једна од најспорнијих тачака Нацрта односи се на лиценцирање наставника, васпитача, стручних сарадника и секретара школе.
Уведен је нови основ за аутоматску суспензију лиценце: уколико запослени „не остварује образовно-васпитни рад, ни након писаног упозорења директора”, сматра се да је учинио тежу повреду радних обавеза. Критичари оцењују да је ова широко дефинисана одредба директно уперена против колективних обустава наставе и штрајкова солидарности, омогућавајући лакше уклањање неподобних наставника из система.
Добра вест за просветаре је то што Нацрт сада изричито дозвољава коришћење годишњег одмора и ван школског распуста, уколико запослени из објективних разлога (попут боловања) није могао тада да га искористи.
Нацртом се укида досадашње експлицитно право ученика на слободно удруживање у неформалне групе, секције и клубове, те се оно своди искључиво на учешће у раду Ученичког парламента.
Додатно, представници парламента више неће аутоматски присуствовати свим седницама Школског одбора (на којима се одлучује о буџету, жалбама и избору директора), већ искључиво када су на дневном реду теме које се директно тичу њихових надлежности, и то само на позив председника Одбора.
Проблем спровођења васпитно-дисциплинске мере премештаја ученика у другу школу сада је решен, али уз одузимање права избора. До сада се премештај вршио искључиво уз сагласност школе примаоца, што је у пракси често било неизводљиво.
Према новом Нацрту, уколико ниједна школа не пристане да прими ученика у року од седам дана, Министарство (преко школске управе) ће једнострано и принудно одредити нову школу у року од три дана, чиме породица губи сваки утицај на то где ће дете наставити образовање.
Извор: Нсуживо
