Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Pantelejmona, jednog od najpoštovanijih hrišćanskih svetitelja i iscelitelja. U narodu je poznat kao Sveti Pantelija, a njegov praznik pojedine porodice obeležavaju kao krsnu slavu. Posebno mu se mole bolesni i njihovi bližnji, kao i lekari, farmaceuti i drugi zdravstveni radnici.
Prema narodnom verovanju, na Svetog Pantelejmona trebalo bi izbegavati teške fizičke poslove, naročito radove u polju. Sa druge strane, veruje se da je ovaj dan dobar za početak novog posla, uz verovanje da će ono što se danas započne biti uspešno i napredno.
Prema hrišćanskom predanju, Pantelejmon je rođen u Nikomidiji, na prostoru današnje Turske. Medicinu je učio kod poznatog lekara Efrosina, a susret sa hrišćanskim sveštenikom Ermolajem uticao je na njegov život i prihvatanje hrišćanske vere.
Predanje kaže da je svoje lekarsko znanje koristio pomažući bolesnima, a za svoja isceljenja nije tražio nagradu.
Zbog hrišćanske vere stradao je početkom 4. veka, u vreme cara Maksimijana.
Sveti Pantelejmon ubraja se u takozvane „ljute“ ili „ognjene“ svece, zajedno sa Svetim Ilijom i Ognjenom Marijom.
U crkvenom kalendaru nije obeležen crvenim slovom, ali se u narodu ovaj praznik od davnina posebno poštuje. U pojedinim krajevima Srbije obeležava se i kao zavetina – praznik čitavog sela.
Pošto je Sveti Pantelejmon bio lekar, vernici se na njegov praznik posebno mole za zdravlje svojih najbližih. U mestima u kojima postoje izvori i svetinje posvećene ovom svetitelju zadržao se običaj umivanja vodom za koju se veruje da donosi zdravlje.
U narodnoj tradiciji Sveti Pantelejmon povezuje se i sa putnicima, pa postoji verovanje da je današnji dan povoljan za polazak na put. Mošti Svetog Pantelejmona nalaze se u više pravoslavnih svetinja, dok se njegova glava čuva u manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj Gori
