Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik svetih apostola Petra i Pavla, koji se u hrišćanstvu smatraju prvim propovednicima i učiteljima novozavetne vere.
Ovaj praznik u narodu je poznat pod imenom Petrovdan i obeležava se kao slava mnogobrojnih pravoslavnih porodica.
Petrovdanskim slavljem završava se petrovdanski post i počinje pričest vernika koji su poštovali pravila predviđena kanonom crkve.
Kako ove godine Petrovdan pada u nedelju, praznična trpeza je mrsna.
Sveti Petar, prvi biskup Rima, bio je apostol, učenik Hristov, za koga se veruje da mu je Hrist dao ključeve nebeskog carstva.
Hrišćansko učenje govori da je car Neron naredio da se Petar razapne na krstu. Smatrajući se nedostojnim da bude raspet kao njegov učitelj, Petar je tražio da ga razapnu sa glavom nadole.
Svetog apostola Pavla takođe je ubio car Neron, ali s obzirom da je bio rimski državljanin, nisu ga razapeli već su mu odrubili glavu istog dana kada je ubijen i Petar.
U narodu se veruje da Sveti Petar čuva stub na kome su Zemlja, nebeska slama – Mlečni put i nebeski krst – sazvežđe Labuda.
Uoči Petrovdana postoji običaj paljenja lile – buktinje od mlade kore divlje trešnje ili breze. Pale se na mestima gde se narod okuplja, na trgovima i raskršćima, a prema predanju simbolizuju nekadašnje progone hrišćana. Veruje se da na taj način prizivaju dobro zdravlje stoke i blagostanje u domaćinstvu.
U narodnim običajima Petrovdan se vezuje i za početak žetvenih radova.
Nekada je narod ujutro na ovaj dan stoku prskao vodom da bi bila zdrava, a čobani su pleli vence i stavljali ih stoci na rogove.
Na Petrovdan se, prema narodnom običaju, ne ide u polje, ne prežu se konji i ne počinju teški poljoprivredni radovi.
Petrovdan je slava pekara i ribara. Na ovaj dan širom Srbije održavaju se i brojni vašari.
