Ekstremni toplotni talasi i suše u Evropi nanose finansijsku štetu i ekonomske gubitke u iznosu od nekoliko stotina milijardi evra, a ova godina će verovatno biti rekodna po ovoj statistici, upozorava se u danas objavljenoj analizi Rojtersa.
Prema procenama ekonomista i akademika, letnje vrućine u 2026. godini izazvale su već sada teške poremećaje u evropskom energetskom sektoru, rečnom saobraćaju, poljoprivredi i sektoru javnog zdravlja, prenosi britanska agencija.
Ekonomista sa Univerziteta u Manhajmu Seriš Usman upozorava da je 2026. godina posebno kritična jer se više ekstremnih događaja kao što su toplotni talasi, suše i požari dešavaju istovremeno i u istim regionima, čime se njihove posledice višestruko uvećavaju.
Izuzetno nizak vodostaj Rajne i Dunava drastično je ograničio teretni saobraćaj, pri čemu analitičari banke ING procenjuju da će prekid plovidbe Rajnom smanjiti bruto domaći proizvod Nemačke za 0,3 procentna poena.
U energetskom sektoru više od šest nuklearnih elektrana obustavilo je ili smanjilo rad zbog problema sa hlađenjem.
Analitičari MBH banke procenjuju da svaki nedeljni zastoj najvećeg mađarskog reaktora u nuklearnoj elektrani Pakš oduzima 0,1 procentni poen BDP-a te zemlje.
Pored toga, prinosi poljoprivrednih useva koji se kasno žanju pali su za šest do sedam odsto već u julu, a ekstremne vrućine odnele su desetine hiljada života širom Evrope.
Najveće ekonomske posledice u budućnosti pretrpeće zemlje južne Evrope, gde su temperaturni skokovi najizraženiji, pa osiguravajuća kuća Alijanc procenjuje da će klimatske promene do 2030. godine oduzeti između pet i sedam odsto privrednog rasta najizloženijim ekonomijama poput Španije, Francuske i Italije.
Stručnjaci predviđaju da će visoke temperature promeniti navike turista i smanjiti letnje gužve u Mediteranu u korist severnijih destinacija
Istraživač Maksimilijan Koc ističe da ekstremne vrućine osetno podižu cene hrane u toplijim regionima Evrope, što dodatno komplikuje borbu Evropske centralne banke sa inflacijom.
Izvor: Politika onlajn
