Danas je Svetski dan srca, a ove godine obeležava se pod sloganom „Bolest srca može biti neprimetna: Uhvati ritam srca! Ne propusti nijedan otkucaj!“, uz fokus na prepoznavanje skrivenih simptoma, edukaciju stanovništva i značaj dostupne kardiološke nege i preventivnih pregleda.
Svetski dan srca, 29. septembar, ustanovljen je 2000. godine sa ciljem da se javnost širom sveta informiše o značaju prevencije i merama zaštite zdravlja srca i krvnih sudova.
Prema najnovijim podacima Svetske federacije za srce i Svetske zdravstvene organizacije, kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti u svetu i godišnje odnose oko 20,5 miliona života. Više od 620 miliona ljudi danas živi sa nekim oblikom kardiovaskularnog oboljenja, a među najčešćim su akutni infarkt miokarda i moždani udar.
I situacija u Srbiji prati globalne trendove. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, gotovo polovina svih smrtnih ishoda u našoj zemlji povezana je sa kardiovaskularnim oboljenjima. Istovremeno, procenjuje se da bi se do 80 odsto prevremenih kardiovaskularnih događaja moglo sprečiti kontrolom faktora rizika i primenom mera prevencije.
Ovogodišnja kampanja posebnu pažnju usmerava na simptome srčanih oboljenja koji mogu biti blagi, atipični ili potpuno neprimećeni. Tu spadaju, između ostalog, povišen krvni pritisak koji dugo može proticati bez simptoma, neobjašnjiv umor i određene srčane aritmije. Zbog toga su redovna kontrola zdravstvenog stanja i blagovremeni lekarski pregledi od posebnog značaja.
Jedan od najznačajnijih faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti je povišen krvni pritisak. Hipertenzija se smatra najvećim pojedinačnim faktorom rizika i povezuje se sa više od 10,8 miliona smrtnih slučajeva godišnje na globalnom nivou.
Među važnim faktorima rizika su i upotreba duvanskih proizvoda, povišen nivo šećera u krvi, fizička neaktivnost, prekomerna telesna masa i gojaznost. Prema dostupnim podacima, upotreba duvana povezana je sa više od osam miliona smrtnih ishoda godišnje, dok fizička neaktivnost i povišen nivo šećera u krvi značajno doprinose globalnom opterećenju bolestima.
Prekomerna telesna masa i gojaznost takođe predstavljaju značajne faktore rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova i povezuju se sa milionima prevremenih smrtnih ishoda godišnje.
Sve više pažnje posvećuje se i faktorima životne sredine, pre svega aerozagađenju. Ono se danas prepoznaje kao jedan od vodećih faktora rizika iz životne sredine i povezuje se sa blizu četiri miliona kardiovaskularnih smrti godišnje.
Svetski dan srca zato je i prilika za podsećanje da briga o zdravlju srca ne podrazumeva samo reagovanje kada se pojave tegobe. Kontrola krvnog pritiska, šećera i telesne mase, prestanak pušenja, redovna fizička aktivnost, pravilna ishrana i pravovremeni lekarski pregledi važni su koraci u smanjenju rizika od kardiovaskularnih oboljenja.
