Исплаћено три пута више него прошле године, рекао је Драган Гламочић
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић изјавио је данас да је од почетка године исплаћено 43,2 милијарде динара за субвенције у пољопривреди што је, како је рекао, скоро три пута више у односу на исти период прошле године када је дато 16 милијарди.
Гламочић је рекао да је циљ био да се новац пољопривредним произвођачима исплати пред пролећну сетву и додао да су у истом периоду расписани и кредити за пољопривреднике који су, како је рекао, најповољнији на тржишту.
„Каматна стопа за ђубрива је нула, максимална је три одсто. За жене и младе од 40 година који живе на селу каматна стопа је један одсто. Остатак камате држава плаћа. Велико је интересовање за кредите, још увек их дајемо, а имаћемо другу траншу кредита пред јесен, односно јесење радове”’, рекао је Гламочић за Прву.
Говорећи о издвајањима за пољопривреду, министар је навео да је у протеклих годину дана пољопривредницима исплаћено више од 131 милијарду динара и додао да удео буџета за пољопривреду износи 7,2 одсто што је, како је истакао, три пута више него земљама у региону као што су Хрватска, Северна Македонија и Црна Гора.
„Прва после нас је Република Српска која има издвајање 3 одсто. Сви други су негде око 2-2,5 одсто”, рекао је Гламочић.
Навео је да је на почетку ове године први пут утврђен календар јавних позива и додао да се држава тога придржава јер је, како је указао, у пољопривреди, осим износа новца који се даје, још важније кад новац стиже.
„Ми смо новац дали пред пролећну сетву и исплатили смо у рекордном року. И увели смо још једну новину, да се тај новац и оправда што раније није био случај. Могли сте за тај новац да купите шта год желите и неретко су се те паре трошиле на неке друге ствари. Ове године је то било обавезно за биљну производњу, да спречимо злоупотребе, зато што су подстицаји намењени онима који раде земљу, а не они који издају закуп”, рекао је министар.
Додао је да је за сточаре примена тог правилника одложена за наредну годину да могу да се припреме.
„Ипак је ова година специфична, дошло је до великих поремећаја и у свету, на њихову молбу смо ишли у сусрет. Јер ту није било тог типа злоупотреба, али у сваком случају желимо да паре каналишемо ка пољопривреди”, рекао је Гламочић.
Говорећи о ситуацији у сточарству, министар је рекао да расте број квалитетних приплодних грла и да расте производња млека по крави, али да се смањује број крава.
„Али то не значи да се производња смањује. Расту газдинства која држе већи број крава – 10, 20, има и оних који имају и неколико стотина грла крава”, рекао је министар.
Додао је да је у 2025. години у сточном фонду било 246.000 квалитетних приплодних говеда, а претходне године 220. 000 што значи да је фонд повећан за више од 10 одсто, као и да је повећана и производњу млека.
Навео је и да је број квалитетних приплодних свиња повећан за око 20 одсто у односу на претходну годину и да је у фонду око 96.000 квалитетних приплодних крмача, док их је 2020. било око 61.000.
„To је скоро за 60 одсто више. Повећао нам се и број квалитетних приплодних оваца са 384. 000, колико је било 2020.године, на 645. 000”, рекао је Гламочић.
Говорећи о ситуацији у воћарству, Гламочић је рекао да су прошле године били ниски приноси воћа због временских прилика, али да је цена по килограму била већа и да је извоз био идентичан као претходне године када је био добар род воћа.
На питање када ће заживети програм “100 одсто домаће из Србије“, Гламочић је рекао да се очекује да у наредних месец дана компаније почну да уводе ту ознаку на производима.
„Треба да мењају комплетну амбалажу, паковање, а грађани ће моћи да се увере шта је то 100 одсто пореклом из Србије. Нећемо правити дискриминацију. Свако може да бира да ли жели домаће или страно. Увели смо да на амбалажи, кад је у питању свеже, расхлађено и замрзнуто месо из иностранства, слова морају да буду минималне величине пет mm, а раније су била два mm, па нека потрошачи сами одаберу”, рекао је Гламочић.
