Isplaćeno tri puta više nego prošle godine, rekao je Dragan Glamočić
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je danas da je od početka godine isplaćeno 43,2 milijarde dinara za subvencije u poljoprivredi što je, kako je rekao, skoro tri puta više u odnosu na isti period prošle godine kada je dato 16 milijardi.
Glamočić je rekao da je cilj bio da se novac poljoprivrednim proizvođačima isplati pred prolećnu setvu i dodao da su u istom periodu raspisani i krediti za poljoprivrednike koji su, kako je rekao, najpovoljniji na tržištu.
„Kamatna stopa za đubriva je nula, maksimalna je tri odsto. Za žene i mlade od 40 godina koji žive na selu kamatna stopa je jedan odsto. Ostatak kamate država plaća. Veliko je interesovanje za kredite, još uvek ih dajemo, a imaćemo drugu tranšu kredita pred jesen, odnosno jesenje radove”’, rekao je Glamočić za Prvu.
Govoreći o izdvajanjima za poljoprivredu, ministar je naveo da je u proteklih godinu dana poljoprivrednicima isplaćeno više od 131 milijardu dinara i dodao da udeo budžeta za poljoprivredu iznosi 7,2 odsto što je, kako je istakao, tri puta više nego zemljama u regionu kao što su Hrvatska, Severna Makedonija i Crna Gora.
„Prva posle nas je Republika Srpska koja ima izdvajanje 3 odsto. Svi drugi su negde oko 2-2,5 odsto”, rekao je Glamočić.
Naveo je da je na početku ove godine prvi put utvrđen kalendar javnih poziva i dodao da se država toga pridržava jer je, kako je ukazao, u poljoprivredi, osim iznosa novca koji se daje, još važnije kad novac stiže.
„Mi smo novac dali pred prolećnu setvu i isplatili smo u rekordnom roku. I uveli smo još jednu novinu, da se taj novac i opravda što ranije nije bio slučaj. Mogli ste za taj novac da kupite šta god želite i neretko su se te pare trošile na neke druge stvari. Ove godine je to bilo obavezno za biljnu proizvodnju, da sprečimo zloupotrebe, zato što su podsticaji namenjeni onima koji rade zemlju, a ne oni koji izdaju zakup”, rekao je ministar.
Dodao je da je za stočare primena tog pravilnika odložena za narednu godinu da mogu da se pripreme.
„Ipak je ova godina specifična, došlo je do velikih poremećaja i u svetu, na njihovu molbu smo išli u susret. Jer tu nije bilo tog tipa zloupotreba, ali u svakom slučaju želimo da pare kanališemo ka poljoprivredi”, rekao je Glamočić.
Govoreći o situaciji u stočarstvu, ministar je rekao da raste broj kvalitetnih priplodnih grla i da raste proizvodnja mleka po kravi, ali da se smanjuje broj krava.
„Ali to ne znači da se proizvodnja smanjuje. Rastu gazdinstva koja drže veći broj krava – 10, 20, ima i onih koji imaju i nekoliko stotina grla krava”, rekao je ministar.
Dodao je da je u 2025. godini u stočnom fondu bilo 246.000 kvalitetnih priplodnih goveda, a prethodne godine 220. 000 što znači da je fond povećan za više od 10 odsto, kao i da je povećana i proizvodnju mleka.
Naveo je i da je broj kvalitetnih priplodnih svinja povećan za oko 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu i da je u fondu oko 96.000 kvalitetnih priplodnih krmača, dok ih je 2020. bilo oko 61.000.
„To je skoro za 60 odsto više. Povećao nam se i broj kvalitetnih priplodnih ovaca sa 384. 000, koliko je bilo 2020.godine, na 645. 000”, rekao je Glamočić.
Govoreći o situaciji u voćarstvu, Glamočić je rekao da su prošle godine bili niski prinosi voća zbog vremenskih prilika, ali da je cena po kilogramu bila veća i da je izvoz bio identičan kao prethodne godine kada je bio dobar rod voća.
Na pitanje kada će zaživeti program “100 odsto domaće iz Srbije“, Glamočić je rekao da se očekuje da u narednih mesec dana kompanije počnu da uvode tu oznaku na proizvodima.
„Treba da menjaju kompletnu ambalažu, pakovanje, a građani će moći da se uvere šta je to 100 odsto poreklom iz Srbije. Nećemo praviti diskriminaciju. Svako može da bira da li želi domaće ili strano. Uveli smo da na ambalaži, kad je u pitanju sveže, rashlađeno i zamrznuto meso iz inostranstva, slova moraju da budu minimalne veličine pet mm, a ranije su bila dva mm, pa neka potrošači sami odaberu”, rekao je Glamočić.
