Усклађивање домаћих прописа са правилима ЕУ и затварање Поглавља 14 представља трајније решење за српске превознике, истиче Горан Алексић, генерални директор пословног Удружења „Србија транспорт“.
Домаћи превозници упозоравају на озбиљност проблема функционисања српског транспорт ка Европској унији.
Према речима Горана Алексића, генералног директора пословног Удружења „Србија транспорт” решење се не може тражити у привременим мерама, већ у потпуном усклађивању домаћих прописа са правилима ЕУ и бољој заштити интереса српских превозника.
„Треба да нађемо решења. Ово није нова регулатива, већ класичан европски закон који постоји дуги низ година, чак и пре ЕЕС система. Србија је још 2009. године, када су нашим грађанима укинуте визе, прихватила обавезу поштовања шенгенских правила и зато морамо да поштујемо прописе држава са којима граничимо“, истиче Алексић.
Он наглашава да је неопходно да Србија у потпуности усклади регулативу и пословни амбијент са Европском унијом, како би домаће компаније биле у бољој позицији и на европском тржишту и у приступним преговорима.
„Сматрамо да садашња ситуација није праведна, али део одговорности је и на нама као и на Европској унији. Зато инсистирамо на усаглашавању прописа и затварању Поглавља 14, јер већина држава чланица управо то види као предуслов за трајније решење“, каже он.
Додатни проблем је, како наводи, организација рада и недостатак возача, због чега превозници морају пажљиво да планирају људске ресурсе.
„Наши превозници раде и у домаћем и у међународном саобраћају и важно је да погодности које ЕУ предвиђа користе домаће компаније, а не стране фирме које се овде региструју, добију лиценце, а онда користе све погодности намењене српским превозницима“, упозорава Алексић.
Он додаје да су члановима удружења већ дата прецизна упутства како да организују рад у складу са европским прописима и да за сада нема информација о озбиљнијим санкцијама.
„Превозници морају да поштују законе. Док се прописи не промене, мораће да се прилагођавају. То значи и веће трошкове организације посла, али тренутно нема другог решења. Компаније су уложиле огроман новац у возила и бизнис оријентисан ка ЕУ и сада морају да пронађу начин да заштите свој капитал“, истиче он.
Као пример делимичног решења Алексић помиње Хрватску, која је обезбедила посебне визе за возаче, али додаје да то није системско решење.
„Европска унија нас упућује да проблем решавамо билатерално, али видимо да многе државе нису спремне да излазе из оквира заједничке политике ЕУ. Зато је важно да се и измене закона о транспорту, које су тренутно у току у Србији, што више усагласе са европским прописима“, закључује Алексић.
Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, каже да у овом тренутку нема података о евентуалној штети и да би она могла да настане у случају нових блокада и застоја у транспорту. Како је навео, раније процене су биле да је само један дан потпуне блокаде могао да донесе губитак од око 50 милиона евра, али то није прецизан податак. Према његовим речима, додатни проблем је неизвесност са којом се суочавају домаћи превозници и извозници – да ли ће роба моћи да стигне на време и да ли ће испоруке ка партнерима у ЕУ бити поуздане. Управо таква неизвесност, како је оценио, директно урушава конкурентност српске привреде на европском тржишту.
За сада нема нових података ни о кажњавању превозника, а ситуација је у последње две недеље знатно мирнија. Како каже Неђо Мандић, председник пословног удружења Међународни транспорт , један од разлога је то што се дани, након 10. априла, практично поново рачунају од нуле, па многи превозници још нису ни достигли дозвољену квоту боравка. Он додаје да за сада нема ни нових информација о евентуалним решењима и договорима са ЕУ, јер састанак на ту тему још није одржан, али се очекује током следеће недеље.
