Православни верници сутра обележавају Летње или Духовске задушнице, један од четири велика дана у години који су посвећени молитви за упокојене.
Задушнице увек падају у суботу, јер је тај дан у православљу посвећен преминулима и сећању на душе предака.
Летње задушнице обележавају се уочи празника Силаска Светог Духа на апостоле – Духова, а као Духовске задушнице помињу се већ од 12. века у црквеним књигама.
Верује се да молитве упућене тог дана доносе мир душама упокојених.
На дан када се обележавају ове задушнице, у црквама се служи света литургија и парастос, чита молитва за све умрле у свим временима.
На гробљима се пале свеће, а свештеници дају појединачне парастосе, молећи Господа да буде милостив према покојницима.
Према обичају, верници одлазе на гробља, где пале свеће за покој душа преминулих сродника и пријатеља. Свештеници служе парастосе, а на гробове се износе жито, вино, вода и храна која се потом дели за покој душе.
У народу се верује да на Задушнице душе покојника „обилазе своје домове“, па се зато тог дана избегава свађа, вика и ружне речи. Такође, постоји обичај да се део хране подели сиромашнима и комшијама „за душу покојника“.
Стари су говорили да на овај дан треба обићи гробове предака, јер „ко заборави мртве, заборавио је и корене“.
Уместо уобичајеног изношења хране, Црква позива на молитву и даривање сиромашних, болесних и прогнаних.
Задушнице се обележавају четири пута годишње и увек падају у суботу.
У недељу, 31. маја, православни верници обележавају празник Свете Тројице или Духове, који се обележава 50. дана после Васкрса и десетог после Спасовдана.
Овај празник се још назива Педесетница и Силазак Светог Духа на Апостоле.
