Несвакидашњи инцидент и непријатне сцене у Бечеју, када су две мајке деце са инвалидитетом и сметњама у развоју вербално напале и брутално извређале председника општине Вука Радојевића, као и присутне новинарске екипе које су професионално радиле свој посао.
Драма у Бечеју ескалирала је у протеклих неколико дана, током којих ове две мајке штрајкују глађу испред зграде општине, истрајавајући у својим захтевима упркос јасним законским ограничењима и озбиљном ризику по здравље. Показујући висок ниво институционалне одговорности и људске емпатије, председник општине Вук Радојевић лично је изашао пред њих како би их позвао на цивилизован дијалог. Циљ овог сусрета био је да се заједнички седне за сто, хладне главе сагледају све правне и административне чињенице, те пронађе законско и одрживо решење спорног проблема како би у коначници обе стране биле задовољне. Међутим, уместо да пруже руку спремну за договор, уследио је нови талас агресије и увреда.
Иза овог радикалног протеста и вербалног линча заправо стоје добро позната локална лица, што целој ситуацији даје јасну политичку и интересну позадину.
Реч је о Кристини Деметер Филипчев, представници локалног медија „Бечејски мозаик“ и Иви Хромиш, локалној одборници – обе иначе добро познате јавности као активне учеснице политичких протеста.
Посебно је парадоксално то што се Хромиш одлучила на овакве вансистемске притиске и нападе на закон, с обзиром на то да обавља јавну функцију одборнице, али и на чињеницу да је њен супруг судија Основног суда у Бечеју – човек чија је примарна дужност управо одбрана и спровођење закона ове земље, истог оног закона који његова супруга сада покушава да сруши уценама и агресијом на улици.
Разговор о административном спору претворио се у непријатне сцене и инцидент, када су мајке вербално напале и брутално извређале председника општине Вука Радојевића, а потом и присутне новинарске екипе које су професионално радиле свој посао на терену. Да ствар буде још екстремнија, ове две жене су ступиле у штрајк глађу, а једна од њих је трудна – чиме свесно и директно угрожава не само свој живот, већ и живот детета које носи.
Закон јасан, али дијалог замењен агресијом и уценама.
Повод за првобитни сукоб био је захтев поменутих мајки за ретроактивну рефундацију путних трошкова за превоз деце за протекле три године.
Локална самоуправа је ове захтеве одбила, с обзиром на то да Закон о буџетском систему стриктно прописује да се средства не могу исплаћивати ретроактивно, већ искључиво у оквиру текуће буџетске године. Свако другачије поступање председника општине значило би директно кршење закона и ненаменско трошење јавног новца.
У жељи да јавности представе све стране приче, новинари су покушали да поставе легитимна питања – како председнику општине, тако и мајкама. Питања попут оних зашто захтеви нису подношени на време у текућим годинама и на који се тачно закон позивају, уместо аргументованих одговора, покренула су лавину гнусних увреда и клевета.
Деца као политички штит и средство манипулације.
Оно што највише забрињава у целом случају јесте очигледан наратив манипулације и радикализације. Одлука да се ступи у штрајк глађу у ситуацији када је једна од њих трудница сведочи о спремности да се иде до екстремних граница ради политичког театра. Уместо институционалног решавања проблема сведоци смо матрице у којој се најосетљивије друштвене групе – деца са сметњама у развоју, па чак и сопствено нерођено дете – користе као политички штит и средство уцене.
Оно што највише забрињава у целом случају јесте очигледан наратив манипулације и радикализације. Одлука да се ступи у штрајк глађу у ситуацији када је једна од њих трудница сведочи о спремности да се иде до екстремних граница ради политичког театра. Уместо институционалног решавања проблема сведоци смо матрице у којој се најосетљивије друштвене групе – деца са сметњама у развоју, па чак и сопствено нерођено дете – користе као политички штит и средство уцене.
Општина Бечеј иначе континуирано пружа подршку осетљивим групама кроз обезбеђивање личних пратилаца и ортопедских помагала, што додатно потврђује да систем не игнорише ове породице, већ да је овде реч о инсистирању на процедурама које појединцима, очигледно из политичких побуда, не одговарају.
Извор: НСУЖИВО
