Последњих дана јавност је сведок оркестриране медијске кампање у којој се пажња систематски скреће са суштине на форму и са конкретних података на драматизацију. Уместо да се говори о ономе што је приказано у документарном филму „Зло доба 2“ у продукцији Центра за друштвену стабилност, део опозиционе медијске сцене покушава да расправу сведе на емоционалне интерпретације и самовиктимизацију.
Зато је неопходно јасно и без увијања изнети шта је Веран Матић радио, са ким је сарађивао и како је грађен његов утицај.
Сорош, „Отворено друштво“ и почетак страног финансирања
Веран Матић је још почетком деведесетих година успоставио контакте са изузетно утицајним представницима америчког, пре свега лево-либералног фактора. У самом средишту те мреже налази се Фондација за отворено друштво америчког милијардера Џорџа Сороша, са којим се Матић више пута лично састајао.
Ти контакти нису били протокуларни, нити спорадични. Управо су стране донације, пре свега Сорошеве, представљале кључни мотор наглог развоја Матићеве „медијске каријере“. Како је могуће да улични продавац књига са четничком тематиком, постане медијски гуру опозиционе сцене у нашој земљи, подржан од стране страних служби и амбасада? Његов успон није почивао на новинарском раду, већ на способности да постане поуздан партнер страног фактора у Србији.
С разлогом се данас поставља и питање да ли Матић са нелагодом прати најаве истрага које се у Сједињеним Америчким Државама односе на нелегалне активности Сорошевог фонда широм света – јер је управо та мрежа била темељ његовог деловања.
Холбрук, Олбрајт и круг људи одговорних за страдање Срба
Почетком последње деценије прошлог века, Веран Матић је интензивно градио односе са појединцима који су у српској јавности симболи притисака, санкција и агресије. У том периоду Кати Мартон и њен супруг Ричард Холбрук постају његови блиски сарадници и пријатељи.
Тиме се тај круг не завршава. Матић је уживао и подршку Медлин Олбрајт, као и бивших америчких сенатора Карла Левина и Џека Рида. Као што је већ опште познато, политичка делатност ових људи оставила је дубоке и крваве последице по српски народ током деведесетих.
Трагови те сарадње виде се у реалним последицама: од разорених кућа Книнске крајине, преко опустелих села Републике Српске, до страдања на Косову и Метохији и симбола попут споменика Милице Ракић у Београду.
Како је створена мрежа „независних“ медија
Захваљујући развијеној сарадњи са америчким фактором, Веран Матић је средином деведесетих постао кључни посредник за дистрибуцију страног новца, опреме и програмских садржаја. Та средства су коришћена за формирање и одржавање малих локалних радио и ТВ станица, које су временом повезане у мрежу тзв. независних медија.
Та мрежа није имала за циљ информисање јавности, већ ограничавање суверенитета државе Србије и дисциплиновање јавног мњења. Управо у том периоду постављени су темељи онога што данас препознајемо као комплексну медијско-пропагандну инфраструктуру.
У том процесу Матић је уживао снажну подршку америчке организације ИРЕX, која му је за тај део активности обезбедила чак 8 милиона америчких долара.
УСАИД, „Удружене радио станице Б92“ и директна улога Амбасаде САД
Матић је финансијска средства добијао и од Америчке агенције за међународни развој (УСАИД), која је имала кључну улогу у пројекту стварања мреже под називом „Удружене радио станице Б92“. Циљ тог пројекта био је преузимање локалне медијске сцене у Србији.
У том контексту, Матић је у више наврата повезивао представнике локалних медија са службеницима Амбасаде САД у Београду, од којих су добијали готове програмске садржаје намењене домаћем говорном подручју. Посебно место заузима сарадња са Гласом Америке, одакле је емитован програм под називом „Америка зове Србију“.
Сателити, техника и претеча Н1
Почетком 1997. године, уз америчку помоћ и Сорошево финансирање, Матић покреће оснивање „Центра за техничку помоћ и услуге“, са циљем изградње земаљске сателитске станице. Та инфраструктура је омогућавала да локалне телевизије емитују програм путем сателита, заобилазећи класичне земаљске везе.
Две деценије касније, исти ефекат је постигнут оснивањем платформе Н1. То није случајност, већ континуитет истог модела: друга технологија, али исти циљ.
Донације, ББЦ и дискреционо право Верана Матића
Средином 1997. године, за пројекат „Ширење мреже независне радио станице Б92“, Сорош и Конгрес САД обезбеђују 600.000 долара, док је емитовање програма требало да се обезбеди уступањем сателита британског ББЦ-а.
Истовремено, УСАИД са фирмом К.В.С. из Београда потписује уговор о набавци опреме вредан 200.000 долара, при чему је као заступник фирме наведен управо Веран Матић.
Међутим, бројни локални медији су исказивали незадовољство због Матићевог дискреционог права да одлучује о расподели донација, јер је тиме створен простор за финансијске злоупотребе и контролу медијске сцене.
Ово је само један сегмент шире слике деловања Верана Матића.
О финансијским аферама, нестанку милиона, улози страних амбасада, медијским законима и постоктобарском периоду, детаљно је речено у документарном филму Зло доба 2 у продукцији Центра за друштвену стабилност.
Цео филм „Зло доба 2“ – можете погледајте на YоуТубе каналу Документарна ТВ
