Српска православна црква и верници данас славе празник светих апостола Петра и Павла, који се у хришћанству сматрају првим проповедницима и учитељима новозаветне вере.
Овај празник у народу је познат под именом Петровдан и обележава се као слава многобројних православних породица.
Петровданским слављем завршава се петровдански пост и почиње причест верника који су поштовали правила предвиђена каноном цркве.
Како ове године Петровдан пада у недељу, празнична трпеза је мрсна.
Свети Петар, први бискуп Рима, био је апостол, ученик Христов, за кога се верује да му је Христ дао кључеве небеског царства.
Хришћанско учење говори да је цар Нерон наредио да се Петар разапне на крсту. Сматрајући се недостојним да буде распет као његов учитељ, Петар је тражио да га разапну са главом надоле.
Светог апостола Павла такође је убио цар Нерон, али с обзиром да је био римски држављанин, нису га разапели већ су му одрубили главу истог дана када је убијен и Петар.
У народу се верује да Свети Петар чува стуб на коме су Земља, небеска слама – Млечни пут и небески крст – сазвежђе Лабуда.
Уочи Петровдана постоји обичај паљења лиле – буктиње од младе коре дивље трешње или брезе. Пале се на местима где се народ окупља, на трговима и раскршћима, а према предању симболизују некадашње прогоне хришћана. Верује се да на тај начин призивају добро здравље стоке и благостање у домаћинству.
У народним обичајима Петровдан се везује и за почетак жетвених радова.
Некада је народ ујутро на овај дан стоку прскао водом да би била здрава, а чобани су плели венце и стављали их стоци на рогове.
На Петровдан се, према народном обичају, не иде у поље, не прежу се коњи и не почињу тешки пољопривредни радови.
Петровдан је слава пекара и рибара. На овај дан широм Србије одржавају се и бројни вашари.
