Увођење четвртог, белог светла један је од најреволуционарнијих концепата у саобраћају чији је циљ синхронизација вожње људи и аутономних возила (AI). Ова технологија тренутно пролази кроз симулације и прва тестирања у пилот-пројектима широм Европе.
Бело светло је намењено првенствено аутономним аутомобилима и сигнализира да интелигентни системи преузимају управљање раскрсницом.
Развој аутономних аутомобила могао би ускоро да донесе једну од највећих промена у саобраћајној сигнализацији у последњих неколико деценија. Поред добро познатих црвеног, жутог и зеленог светла, на семафорима би ускоро могло да се појави и четврто – бело.
Прве тестове ове технологије могла би да спроведе италијанска престоница Рим, која се помиње као један од првих европских градова у којем ће бити испробаван нови систем управљања саобраћајем.
Данас семафори функционишу по једноставном принципу: црвено значи обавезно заустављање, жуто упозорава на промену сигнализације, док зелено дозвољава пролазак. Тај систем готово се није мењао деценијама.
Међутим, са развојем аутономних возила и паметне саобраћајне инфраструктуре појавила се идеја о увођењу белог светла, које би представљало сигнал да управљање проласком кроз раскрсницу преузима интелигентни систем.
Према писању страних медија, бело светло првенствено је намењено аутономним аутомобилима који међусобно комуницирају и размењују податке са семафорима у реалном времену. На тај начин возила би могла сама да ускладе пролазак кроз раскрсницу, без потребе за класичним начином регулације саобраћаја.
За возаче обичних аутомобила правило би било једноставно – када се упали бело светло, требало би да прате возило испред себе и ток саобраћаја, док би аутономни аутомобили координисали пролазак кроз раскрсницу.
Идеја није нова. Научници у Сједињеним Америчким Државама већ неколико година проучавају могућности оваквог система.
Студија Универзитета Северне Каролине из 2023. године показала је да би већи број аутономних возила могао значајно да смањи гужве и време чекања на семафорима. Рачунарске симулације показале су да би раскрснице са белим сигналом омогућиле већи проток возила и ефикасније одвијање саобраћаја.
Ипак, стручњаци упозоравају да овакав систем може да функционише само ако на путевима буде довољно аутономних возила.
Док већину саобраћаја и даље чине аутомобили којима управљају људи, постојећа сигнализација остаје неопходна. Осим тога, увођење белог светла захтевало би потпуну модернизацију семафора, комуникационих система и саобраћајне инфраструктуре, што представља велики финансијски и технички изазов.
Због тога се очекује да ће се нова технологија у почетку тестирати на затвореним локацијама, попут лука, индустријских комплекса и других контролисаних зона, где се безбедно могу проверити њене могућности пре евентуалне шире примене.
Ако тестирања буду успешна, Рим би могао да постане један од првих европских градова који ће направити велики корак ка саобраћају будућности, у којем ће возила, семафори и системи засновани на вештачкој интелигенцији заједно управљати протоком саобраћаја.
