На данашњи дан рођен је, 1899, један од највећих романописаца 20. века, Ернест Хемингвеј.
Хемингвеј је као младић отишао у Европу, у Париз, где је припадао тзв. изгубљеној генерацији, 20их година прошлог века. То је генерација после Првог светског рата, потпуно обесхрабрена песимистичким устројством света, глобалним дефетизмом, који се преносио и на литературу.
Својом бритком, оштроумном реченицом обликовао је цео човеков живот, човекову мисао, човеков пут и несрећу. Најпознатији роман, незаобилазан део лектире, „Старац и море“, исписан је јединственим, оригиналним стилом, на свега стотинак страница, али који нуди увид у човека, у његову борбу, у његов опстанак, у његову наду и судбину.
Хемингвејев живот нуди превелику грађу јединствених епизода, сегмената који су својствени само овом великом уметнику. Учесник је Првог светског рата, Шпанског грађанског рата, те Другог светског рата. Из тих ратова излазио је као инвалид, као поражен, као онеспокојен будућношћу која долази, али није успео бити побеђен.
Немилосрдни судбински пут га је натерао да једино може победити сам себе. А то се дешавало постепено.
После одласка неколико најближих поријатеља тонуо је све дубље и дубље. Самоубиство је извршио 2. јула 1961. године.
У литератури је освојио, такође, све. Пулицерову награду 1953. Нобелову награду 1954.
Најрепрезентативнија дела европске књижевности које је изнедрио диух Ернеста Хемингвеја су: „Старац и море“, „За ким звона звоне“, „Имати и немати“, „Сунце се поново рађа“.
