У српској православној традицији кађење куће тамјаном сматра се важним духовним обичајем који симболично доноси благослов, мир и заштиту дому и укућанима.
Према веровању, дим тамјана представља молитву која се уздиже ка Богу, па се кађење не посматра само као мирисни ритуал већ као духовни чин којим се призива благодат у кућу.
У православљу се верује да кађење дома помаже да се из простора уклони све негативно и да се у дом унесе духовни мир. Управо због тога тамјан се користи и током богослужења, али и у кућама верника, нарочито током празника или важних породичних дана.
Једна ствар се посебно истиче као кључна – молитва. Свештеници наглашавају да само паљење тамјана није довољно ако се не изговара молитва, јер управо молитва даје духовни смисао овом обичају.
Обично се кађење обавља тако што се у кадиону стави ужарени брикет, на њега зрна тамјана, а затим се са кадионцом пролази кроз дом, уз знак крста и молитву за здравље и благостање укућана.
Због симболике која повезује веру, молитву и породицу, кађење дома тамјаном и данас остаје један од најчешћих духовних обичаја у српским домовима.
