Празник Свете великомученице Марине, у народу познат као Огњена Марија, који се обележава 30. јула, један је од најпоштованијих летњих празника у српској традицији, а прате га бројне забране, веровања и обичаји, међу којима је и веровање да тог дана не треба радити ни у кући ни у пољу.
У нашем народу важи многи обичаји на дан када се слави Огњена Марија – нарочито се не сме ништа радити, „ни конац у иглу уденути“, јер како свети Илија спаљује громом, она спаљује огњем.
У народном предању чувају се примери о ватри која је у вреле празничне дане спалила жито, сено и домове људи који су се огрешили радећи на празник Огњене Марије.
Занимљиво је да ‘Огњена Марија’ није званично име у црквеном календару. Наша црква 30. јула слави Свету Марију Магдалену.
Надимак ‘Огњена’ јој је наденуо народ, инспирисан предањима о громовима и жестоким летњим пожарима који су харали у то доба године.
Етолог и музејски саветник Етнографског музеја Саша Срећковић каже да Огњена Марија заузима посебно место у народном календару јер представља спој хришћанског празника и старијих слојева народне културе.
„У традиционалној култури Србије празници нису били само верски датуми, већ и оријентири који су уређивали свакодневни живот. Огњена Марија је један од дана када се кроз забране, обичаје и предања најбоље види како је народ разумео природне појаве и настојао да живи у складу са њима“, навео је Срећковић, саопштио је Етнографски музеј.
