Српска православна црква и верници данас прослављају Светог великомученика Пантелејмона, једног од најпоштованијих хришћанских светитеља и исцелитеља. У народу је познат као Свети Пантелија, а његов празник поједине породице обележавају као крсну славу. Посебно му се моле болесни и њихови ближњи, као и лекари, фармацеути и други здравствени радници.
Према народном веровању, на Светог Пантелејмона требало би избегавати тешке физичке послове, нарочито радове у пољу. Са друге стране, верује се да је овај дан добар за почетак новог посла, уз веровање да ће оно што се данас започне бити успешно и напредно.
Према хришћанском предању, Пантелејмон је рођен у Никомидији, на простору данашње Турске. Медицину је учио код познатог лекара Ефросина, а сусрет са хришћанским свештеником Ермолајем утицао је на његов живот и прихватање хришћанске вере.
Предање каже да је своје лекарско знање користио помажући болеснима, а за своја исцељења није тражио награду.
Због хришћанске вере страдао је почетком 4. века, у време цара Максимијана.
Свети Пантелејмон убраја се у такозване „љуте“ или „огњене“ свеце, заједно са Светим Илијом и Огњеном Маријом.
У црквеном календару није обележен црвеним словом, али се у народу овај празник од давнина посебно поштује. У појединим крајевима Србије обележава се и као заветина – празник читавог села.
Пошто је Свети Пантелејмон био лекар, верници се на његов празник посебно моле за здравље својих најближих. У местима у којима постоје извори и светиње посвећене овом светитељу задржао се обичај умивања водом за коју се верује да доноси здравље.
У народној традицији Свети Пантелејмон повезује се и са путницима, па постоји веровање да је данашњи дан повољан за полазак на пут. Мошти Светог Пантелејмона налазе се у више православних светиња, док се његова глава чува у манастиру Светог Пантелејмона на Светој Гори
