Екстремни топлотни таласи и суше у Европи наносе финансијску штету и економске губитке у износу од неколико стотина милијарди евра, а ова година ће вероватно бити рекодна по овој статистици, упозорава се у данас објављеној анализи Ројтерса.
Према проценама економиста и академика, летње врућине у 2026. години изазвале су већ сада тешке поремећаје у европском енергетском сектору, речном саобраћају, пољопривреди и сектору јавног здравља, преноси британска агенција.
Економиста са Универзитета у Манхајму Сериш Усман упозорава да је 2026. година посебно критична јер се више екстремних догађаја као што су топлотни таласи, суше и пожари дешавају истовремено и у истим регионима, чиме се њихове последице вишеструко увећавају.
Изузетно низак водостај Рајне и Дунава драстично је ограничио теретни саобраћај, при чему аналитичари банке ИНГ процењују да ће прекид пловидбе Рајном смањити бруто домаћи производ Немачке за 0,3 процентна поена.
У енергетском сектору више од шест нуклеарних електрана обуставило је или смањило рад због проблема са хлађењем.
Аналитичари МБХ банке процењују да сваки недељни застој највећег мађарског реактора у нуклеарној електрани Пакш одузима 0,1 процентни поен БДП-а те земље.
Поред тога, приноси пољопривредних усева који се касно жању пали су за шест до седам одсто већ у јулу, а екстремне врућине однеле су десетине хиљада живота широм Европе.
Највеће економске последице у будућности претрпеће земље јужне Европе, где су температурни скокови најизраженији, па осигуравајућа кућа Алијанц процењује да ће климатске промене до 2030. године одузети између пет и седам одсто привредног раста најизложенијим економијама попут Шпаније, Француске и Италије.
Стручњаци предвиђају да ће високе температуре променити навике туриста и смањити летње гужве у Медитерану у корист севернијих дестинација
Истраживач Максимилијан Коц истиче да екстремне врућине осетно подижу цене хране у топлијим регионима Европе, што додатно компликује борбу Европске централне банке са инфлацијом.
Извор: Политика онлајн
