Високе температуре и недостатак падавина могли би да угрозе приносе кукуруза и соје, али је још рано за коначне процене, поручио је директор Управе за заштиту биља Небојша Милосављевић и истакао да су пшеница и сунцокрет добро поднели сушни период, док су очекивања у повртарству и воћарству повољна.
Директор Управе за заштиту биља Небојша Милосављевић рекао је за ТВ Прва да су климатски услови и високе температуре један од фактора који значајно утичу на биљну производњу, али да још није време за прецизне процене губитака. Коначна процена утицаја временских услова на овогодишње приносе биће могућа тек након завршетка вегетације.
„Пшеница је доста добро прошла, видећемо како ће кукуруз, соја и остали усеви до краја вегетације проћи. Наравно да на одређеним подручјима већ сада можемо да говоримо о значајним губицима изазваним сушом, али оставићемо ту процену за каснији период, треба сачекати крај вегетације“, навео је Милосављевић.
Говорећи о томе који су усеви најугроженији, навео је да је сунцокрет доста добро поднео сушни период, а да се недостатак воде примећује код кукуруза.
„Кукуруз је ипак ‘чудна’ биљка, тако да сачекајмо крај сезоне, видећемо на крају какви ће бити резултати. Чини ми се да неће бити тако лоши као што су били прошле године“, рекао је он.
Прошлогодишњи услови били су изузетно неповољни за поједине ратарске културе, због чега се ове године ипак очекује нешто бољи резултат, упркос високим температурама и суши.
За разлику од ратарских култура, ситуација у повртарству је, за сада, добра, рекао је Милосављевић и навео да су се повртари последњих година у значајној мери прилагодили новим условима које доносе климатске промене.
Он је додао да је повољна ситуација и у воћарству, где се очекују високи приноси, посебно јабуке.
Према речима директора Управе за заштиту биља, и остале воћне врсте ове године бележе добре резултате. Посебно се издваја малина, чији би род могао да буде дупло већи, па чак и више, у односу на прошлу годину.
Добар род забележен је и код кајсије и шљиве, али произвођаче, како је навео, брине ниска откупна цена.
„Али не може се увек све добити. И добар род и висока цена“, додао је Милосављевић.
Милосављевић је указао да температурни екстреми последњих година све више утичу на пољопривредну производњу, због чега је неопходно прилагођавање новим климатским условима.
Једна од најважнијих мера је наводњавање, али је његова примена отежана управо у периодима када су потребе за водом највеће.
„Наводњавање је једна од мера, али у овако тешким условима, када нема ни довољно воде, онда је то значајно отежано“, казао је Милосављевић.
Управа за заштиту биља, како је навео, ради и на доношењу закона о регенеративној пољопривреди, који би требало да омогући савременији приступ прилагођавању производње климатским променама.
Милосављевић је указао и на значај дигитализације и примене нових технологија у пољопривреди. Циљ је да се производња учини отпорнијом и одрживијом у условима све чешћих временских непогода.
Поред савремених технологија, важну улогу имаће и избор нових сорти и хибрида који су отпорнији на високе температуре и недостатак воде.
„Морамо се прилагодити ономе што нас је снашло. Не можемо да се боримо против климе само тако што ћемо да гледамо у небо и да очекујемо да се нешто деси. Морамо и сами да унапредимо нашу производњу кроз нове технологије и неке нове сорте и хибриде који су отпорнији на овакве временске услове“, поручио је Милосављевић.
