Visoke temperature i nedostatak padavina mogli bi da ugroze prinose kukuruza i soje, ali je još rano za konačne procene, poručio je direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević i istakao da su pšenica i suncokret dobro podneli sušni period, dok su očekivanja u povrtarstvu i voćarstvu povoljna.
Direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević rekao je za TV Prva da su klimatski uslovi i visoke temperature jedan od faktora koji značajno utiču na biljnu proizvodnju, ali da još nije vreme za precizne procene gubitaka. Konačna procena uticaja vremenskih uslova na ovogodišnje prinose biće moguća tek nakon završetka vegetacije.
„Pšenica je dosta dobro prošla, videćemo kako će kukuruz, soja i ostali usevi do kraja vegetacije proći. Naravno da na određenim područjima već sada možemo da govorimo o značajnim gubicima izazvanim sušom, ali ostavićemo tu procenu za kasniji period, treba sačekati kraj vegetacije“, naveo je Milosavljević.
Govoreći o tome koji su usevi najugroženiji, naveo je da je suncokret dosta dobro podneo sušni period, a da se nedostatak vode primećuje kod kukuruza.
„Kukuruz je ipak ‘čudna’ biljka, tako da sačekajmo kraj sezone, videćemo na kraju kakvi će biti rezultati. Čini mi se da neće biti tako loši kao što su bili prošle godine“, rekao je on.
Prošlogodišnji uslovi bili su izuzetno nepovoljni za pojedine ratarske kulture, zbog čega se ove godine ipak očekuje nešto bolji rezultat, uprkos visokim temperaturama i suši.
Za razliku od ratarskih kultura, situacija u povrtarstvu je, za sada, dobra, rekao je Milosavljević i naveo da su se povrtari poslednjih godina u značajnoj meri prilagodili novim uslovima koje donose klimatske promene.
On je dodao da je povoljna situacija i u voćarstvu, gde se očekuju visoki prinosi, posebno jabuke.
Prema rečima direktora Uprave za zaštitu bilja, i ostale voćne vrste ove godine beleže dobre rezultate. Posebno se izdvaja malina, čiji bi rod mogao da bude duplo veći, pa čak i više, u odnosu na prošlu godinu.
Dobar rod zabeležen je i kod kajsije i šljive, ali proizvođače, kako je naveo, brine niska otkupna cena.
„Ali ne može se uvek sve dobiti. I dobar rod i visoka cena“, dodao je Milosavljević.
Milosavljević je ukazao da temperaturni ekstremi poslednjih godina sve više utiču na poljoprivrednu proizvodnju, zbog čega je neophodno prilagođavanje novim klimatskim uslovima.
Jedna od najvažnijih mera je navodnjavanje, ali je njegova primena otežana upravo u periodima kada su potrebe za vodom najveće.
„Navodnjavanje je jedna od mera, ali u ovako teškim uslovima, kada nema ni dovoljno vode, onda je to značajno otežano“, kazao je Milosavljević.
Uprava za zaštitu bilja, kako je naveo, radi i na donošenju zakona o regenerativnoj poljoprivredi, koji bi trebalo da omogući savremeniji pristup prilagođavanju proizvodnje klimatskim promenama.
Milosavljević je ukazao i na značaj digitalizacije i primene novih tehnologija u poljoprivredi. Cilj je da se proizvodnja učini otpornijom i održivijom u uslovima sve češćih vremenskih nepogoda.
Pored savremenih tehnologija, važnu ulogu imaće i izbor novih sorti i hibrida koji su otporniji na visoke temperature i nedostatak vode.
„Moramo se prilagoditi onome što nas je snašlo. Ne možemo da se borimo protiv klime samo tako što ćemo da gledamo u nebo i da očekujemo da se nešto desi. Moramo i sami da unapredimo našu proizvodnju kroz nove tehnologije i neke nove sorte i hibride koji su otporniji na ovakve vremenske uslove“, poručio je Milosavljević.
