Српска православна црква и њени верници данас, 27. септембра, прослављају Воздвижење Часног крста, у народу познатије као јесењи Крстовдан. Овај велики празник обележен је црвеним словом у црквеном календару, а за њега се везују строга духовна правила, али и специфични народни обичаји по којима се овај дан разликује од већине других празника.
Јесењим Крстовданом Црква слави два пресудна догађаја из хришћанске историје: Проналазак Часног крста, када је Света царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла 326. године на Голготи крст на којем је разапет Исус Христос и повратак крста из Персије. Три века касније, византијски цар Ираклије вратио је украдени крст из Персије назад у Јерусалим, уносећи га лично на својим леђима у цркву Васкрсења.
Крстовдан је у православљу дан дубоког молитвеног сећања и строгог поста. Према народној традицији, пост на овај дан је обавезан за све вернике, а у многим крајевима задржао се обичај да се током целог дана једе искључиво хлеб и свеже грожђе, као симбол плодова јесење жетве и захвалности Богу.
Српски народ препознаје значај овог поста и зато је у народу укорењена изрека „Ко се крстом крсти, за Крстовдан пости“
За разлику од већине других празника обележених црвеним словом, када се строго избегавају сви тежи кућни послови, народни обичаји за Крстовдан налажу потпуно супротно правило.
Према традицији, на овај дан ваља детаљно средити, опрати и очистити целу кућу. Сматра се да се тиме дом симболично ослобађа од свега негативног и припрема за предстојећу зиму.
У народу постоји и веровање које служи као метеоролошка прогноза за предстојеће месеце. Ако је на Крстовдан време облачно и тмурно, верује се да нас чека зима са доста снега. Насупрот томе, ведар и сув дан најављује сушну и хладну годину.
Важно је напоменути да јесењи Крстовдан не треба мешати са зимским Крстовданом, који се слави 18. јануара, непосредно пред Богојављење.
