Povodom 1. oktobra, Međunarodnog dana starijih osoba, statistički podaci pokazuju da u Srbiji živi blizu milion i po ljudi starijih od 65 godina, što čini 22,9% (skoro četvrtinu) ukupnog stanovništva.
Srbija danas obeležava 1. oktobar, Međunarodni dan starijih osoba, u trenutku kada zvanična statistika pokazuje da se zemlja nalazi u vrhu evropskih nacija po prosečnoj starosti. Prema najnovijim podacima, skoro četvrtina stanovništva – tačnije 22,9 odsto građana – starija je od 65 godina. Sa prosečnom starošću od 44,2 godine, društvo se suočava sa ozbiljnim demografskim izazovima i potrebom za hitnim prilagođavanjem sistema socijalne i zdravstvene zaštite.
Predstavnici udruženja penzionera upozoravaju da suvi brojevi kriju tešku socijalnu realnost. Snežana Šantić iz Udruženja penzionera ističe da, uprkos izraženim ekonomskim problemima i niskim primanjima sa kojima se suočava veliki broj ljudi, usamljenost ostaje najveći neprijatelj najstarijih.
„Zidovi ne znaju ni da plaču ni da se smeju. Stariji moraju da nateraju sebe da izađu u društvo, da im četiri zida ne budu jedini prijatelji“, poručila je predsednica Udruženja penzionera „Stari grad“ Snežana Šantić za RTS dodajući da se stariji ljudi u porodicama neretko svode isključivo na „baka i deka servis“ za čuvanje unuka, dok se njihove sopstvene potrebe zanemaruju.
Zanimljivo je da treće doba u Srbiji ne znači nužno i prekid svih aktivnosti. Prema podacima RZS-a za tekuću školsku godinu, u Srbiji je upisano 34 studenta starija od 65 godina, od kojih je čak 13 upisalo doktorske studije.
S druge strane, proces brze digitalizacije društva doneo je nove prepreke. Korišćenje mobilnih aplikacija i elektronskih servisa za plaćanje i zakazivanje pregleda predstavlja ozbiljan izazov za ovu populaciju. Podaci pokazuju da u starosnoj grupi od 65 do 74 godine internet koristi 66,9 odsto ljudi, dok se računarom samostalno služi svega 32,7 odsto sugrađana.
U sklopu najnovijeg paketa podrške građanima vrednog 980,6miliona evra, država je tokom septembra realizovala obimne finansijske isplate usmerene direktno ka poboljšanju materijalnog statusa penzionera.
Sredinom septembra, za više od 1,6 miliona penzionera isplaćena je finansijska podrška podeljena u tri kategorije. Zatim, krajem septembra, penzionerima je automatski (bez potrebe za prijavljivanjem) na račune leglo i dodatnih 6.000 dinara iz državnog Akcionarskog fonda.
Pored direktnog novca, za najstarije građane sa minimalnim primanjima obezbeđene su i važne zimske olakšice. Oni automatski ostvaruju pravo na 1.000 dinara popusta na mesečne račune za električnu energiju, bez ikakve potrebe za podnošenjem zahteva ili odlaskom na šaltere.
Glavna vest za dugoročnu stabilnost standarda najstarijih jeste zvanično najavljeno trajno povećanje penzija od 1. decembra za 7,5 odsto (obračunato po švajcarskoj formuli). Ovim usklađivanjem, prosečna penzija u Srbiji će preći iznos od 520 evra, dok država ostaje pri planiranom cilju da do 2030. godine prosečna primanja najstarijih dostignu 750 evra.
