Данас је Светски дан срца, а ове године обележава се под слоганом „Болест срца може бити неприметна: Ухвати ритам срца! Не пропусти ниједан откуцај!“, уз фокус на препознавање скривених симптома, едукацију становништва и значај доступне кардиолошке неге и превентивних прегледа.
Светски дан срца, 29. септембар, установљен је 2000. године са циљем да се јавност широм света информише о значају превенције и мерама заштите здравља срца и крвних судова.
Према најновијим подацима Светске федерације за срце и Светске здравствене организације, кардиоваскуларне болести представљају водећи узрок смртности у свету и годишње односе око 20,5 милиона живота. Више од 620 милиона људи данас живи са неким обликом кардиоваскуларног обољења, а међу најчешћим су акутни инфаркт миокарда и мождани удар.
И ситуација у Србији прати глобалне трендове. Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, готово половина свих смртних исхода у нашој земљи повезана је са кардиоваскуларним обољењима. Истовремено, процењује се да би се до 80 одсто превремених кардиоваскуларних догађаја могло спречити контролом фактора ризика и применом мера превенције.
Овогодишња кампања посебну пажњу усмерава на симптоме срчаних обољења који могу бити благи, атипични или потпуно непримећени. Ту спадају, између осталог, повишен крвни притисак који дуго може протицати без симптома, необјашњив умор и одређене срчане аритмије. Због тога су редовна контрола здравственог стања и благовремени лекарски прегледи од посебног значаја.
Један од најзначајнијих фактора ризика за развој кардиоваскуларних болести је повишен крвни притисак. Хипертензија се сматра највећим појединачним фактором ризика и повезује се са више од 10,8 милиона смртних случајева годишње на глобалном нивоу.
Међу важним факторима ризика су и употреба дуванских производа, повишен ниво шећера у крви, физичка неактивност, прекомерна телесна маса и гојазност. Према доступним подацима, употреба дувана повезана је са више од осам милиона смртних исхода годишње, док физичка неактивност и повишен ниво шећера у крви значајно доприносе глобалном оптерећењу болестима.
Прекомерна телесна маса и гојазност такође представљају значајне факторе ризика за настанак болести срца и крвних судова и повезују се са милионима превремених смртних исхода годишње.
Све више пажње посвећује се и факторима животне средине, пре свега аерозагађењу. Оно се данас препознаје као један од водећих фактора ризика из животне средине и повезује се са близу четири милиона кардиоваскуларних смрти годишње.
Светски дан срца зато је и прилика за подсећање да брига о здрављу срца не подразумева само реаговање када се појаве тегобе. Контрола крвног притиска, шећера и телесне масе, престанак пушења, редовна физичка активност, правилна исхрана и правовремени лекарски прегледи важни су кораци у смањењу ризика од кардиоваскуларних обољења.
