Поводом 1. октобра, Међународног дана старијих особа, статистички подаци показују да у Србији живи близу милион и по људи старијих од 65 година, што чини 22,9% (скоро четвртину) укупног становништва.
Србија данас обележава 1. октобар, Међународни дан старијих особа, у тренутку када званична статистика показује да се земља налази у врху европских нација по просечној старости. Према најновијим подацима, скоро четвртина становништва – тачније 22,9 одсто грађана – старија је од 65 година. Са просечном старошћу од 44,2 године, друштво се суочава са озбиљним демографским изазовима и потребом за хитним прилагођавањем система социјалне и здравствене заштите.
Представници удружења пензионера упозоравају да суви бројеви крију тешку социјалну реалност. Снежана Шантић из Удружења пензионера истиче да, упркос израженим економским проблемима и ниским примањима са којима се суочава велики број људи, усамљеност остаје највећи непријатељ најстаријих.
„Зидови не знају ни да плачу ни да се смеју. Старији морају да натерају себе да изађу у друштво, да им четири зида не буду једини пријатељи“, поручила је председница Удружења пензионера „Стари град“ Снежана Шантић за РТС додајући да се старији људи у породицама неретко своде искључиво на „бака и дека сервис“ за чување унука, док се њихове сопствене потребе занемарују.
Занимљиво је да треће доба у Србији не значи нужно и прекид свих активности. Према подацима РЗС-а за текућу школску годину, у Србији је уписано 34 студента старија од 65 година, од којих је чак 13 уписало докторске студије.
С друге стране, процес брзе дигитализације друштва донео је нове препреке. Коришћење мобилних апликација и електронских сервиса за плаћање и заказивање прегледа представља озбиљан изазов за ову популацију. Подаци показују да у старосној групи од 65 до 74 године интернет користи 66,9 одсто људи, док се рачунаром самостално служи свега 32,7 одсто суграђана.
У склопу најновијег пакета подршке грађанима вредног 980,6милиона евра, држава је током септембра реализовала обимне финансијске исплате усмерене директно ка побољшању материјалног статуса пензионера.
Средином септембра, за више од 1,6 милиона пензионера исплаћена је финансијска подршка подељена у три категорије. Затим, крајем септембра, пензионерима је аутоматски (без потребе за пријављивањем) на рачуне легло и додатних 6.000 динара из државног Акционарског фонда.
Поред директног новца, за најстарије грађане са минималним примањима обезбеђене су и важне зимске олакшице. Они аутоматски остварују право на 1.000 динара попуста на месечне рачуне за електричну енергију, без икакве потребе за подношењем захтева или одласком на шалтере.
Главна вест за дугорочну стабилност стандарда најстаријих јесте званично најављено трајно повећање пензија од 1. децембра за 7,5 одсто (обрачунато по швајцарској формули). Овим усклађивањем, просечна пензија у Србији ће прећи износ од 520 евра, док држава остаје при планираном циљу да до 2030. године просечна примања најстаријих достигну 750 евра.
