Povratak u školske klupe posle raspusta za decu predstavlja više od ponovnog susreta sa školskim obavezama. To je period u kojem je potrebno ponovo uspostaviti ritam spavanja, učenja, odmora i slobodnog vremena, ali i pružiti deci podršku kako bi se lakše prilagodila novim obavezama.
Kako ističe Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, promene je najbolje uvoditi postepeno, nekoliko dana pre početka škole. Roditeljima se preporučuje da vrate uobičajeno vreme ustajanja i odlaska na spavanje, naprave jednostavan dnevni raspored i odrede vreme za učenje, igru, fizičku aktivnost i odmor.
Kod prvaka je posebno važno postepeno stvaranje radnih navika. To se može postići kratkim i redovnim aktivnostima, pripremom školskog pribora i podsticanjem deteta da samostalno obavlja jednostavne zadatke. Kod starijih učenika dobra organizacija vremena može pomoći da se izbegne odlaganje obaveza i nagomilavanje školskih zadataka.
Kvalitetan san ima važnu ulogu u pažnji, koncentraciji, učenju, pamćenju i emocionalnom funkcionisanju dece i mladih.
Deci uzrasta od 6 do 12 godina potrebno je 9 do 12 sati sna dnevno, dok se adolescentima od 13 do 18 godina preporučuje 8 do 10 sati sna.
Važno je da vreme odlaska na spavanje i buđenja bude približno isto svakog dana, uključujući i vikend. Pred spavanje trebalo bi izbegavati aktivnosti koje razbuđuju, kao i dugotrajno korišćenje telefona, tableta i drugih ekrana.
Jedna od važnih navika koju treba negovati jeste redovan doručak. On deci obezbeđuje energiju i hranljive materije neophodne za svakodnevne aktivnosti i početak nastave, navode iz Batuta.
Prema rezultatima Istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Republici Srbiji iz 2022. godine, 67,7 odsto učenika doručkuje svakog dana tokom radne nedelje, dok 9,9 odsto učenika ne doručkuje nijednog dana tokom radne nedelje.
Doručak ne mora da bude obilan, ali bi trebalo da bude raznovrstan. Dobar izbor može biti ovsena kaša sa jogurtom i voćem ili sendvič sa sirom, kuvanim jajetom i salatom, uz čašu jogurta.
Za užinu se preporučuju voće, kiselo mleko, orašasti plodovi, ali i sendvič uz voće ukoliko dete duže ostaje u školi. Slatkiše, grickalice i zaslađene napitke trebalo bi ograničiti, jer sadrže dodate šećere i masti, doprinose povećanju telesne mase i mogu negativno uticati na zdravlje zuba.
Svakodnevno kretanje neophodno je za pravilan rast i razvoj. Fizička aktivnost ne mora podrazumevati organizovani sport – to mogu biti šetnja, vožnja bicikla ili rolera, badminton, odbojka, fudbal, košarka, preskakanje konopca, ali i različite igre poput žmurki i šuge.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da deca i adolescenti uzrasta od 5 do 17 godina imaju najmanje 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno.
Ipak, podaci iz istraživanja sprovedenog u Srbiji 2022. godine pokazali su da je 31,5 odsto anketirane školske dece bilo fizički aktivno svakog dana tokom sat vremena. Rezultati su takođe pokazali da su dečaci u svim uzrasnim grupama fizički aktivniji od devojčica.
Povratak u školu nije samo pitanje rasporeda, učenja i ocena. Važno je obratiti pažnju i na to kako se dete oseća u školskom okruženju, da li ima osećaj pripadnosti i kome može da se obrati kada se suoči sa problemom.
Podrška roditelja, nastavnika i vršnjaka može pomoći detetu da lakše prevaziđe početne teškoće, izgradi samopouzdanje i nauči da zatraži pomoć kada mu je potrebna.
Prema rezultatima istraživanja, veliki broj učenika pozitivno doživljava podršku nastavnika i drugih učenika u odeljenju. Tako je 67,3 odsto dečaka i 58,4 odsto devojčica navelo da ima veliku podršku drugih učenika u odeljenju.
Zbog toga početak školske godine treba posmatrati i kao priliku za novi početak, usvajanje dobrih navika i stvaranje okruženja u kojem se deca osećaju sigurno, prihvaćeno i podržano.
Roditeljima se preporučuje da budu podrška deci, a ne dodatni izvor pritiska. Nekoliko jednostavnih navika može značajno olakšati povratak u školsku rutinu:
Pomozite detetu da postepeno uspostavi ritam spavanja, učenja, odmora i slobodnog vremena.
Doručkujte zajedno kada god je to moguće i pripremite detetu užinu za školu.
Podsećajte dete da tokom dana pije dovoljno vode.
Razgovarajte sa detetom o danu provedenom u školi i pokažite interesovanje za njegova iskustva.
Pomozite detetu u svakodnevnim obavezama, ali istovremeno podstičite njegovu samostalnost.
Posebno prvacima pomozite da steknu naviku da sami pripreme sveske, knjige i pribor za naredni školski dan.
Podstičite druženje, saradnju i izgradnju odnosa u kojima se sva deca osećaju prihvaćeno i uvaženo.
Kada dete ima osećaj da pripada grupi i da može da računa na podršku vršnjaka i odraslih, lakše gradi samopouzdanje, razvija pozitivan odnos prema školi i uspešnije se suočava sa svakodnevnim izazovima.
Povratak u školu zato ne bi trebalo da bude samo povratak obavezama. Uz postepeno uspostavljanje rutine, kvalitetan san, pravilnu ishranu, dovoljno kretanja i podršku porodice i škole, početak nove školske godine može biti prilika za usvajanje zdravih navika i jedan dobar novi početak, poručuju iz Batuta.
