Повратак у школске клупе после распуста за децу представља више од поновног сусрета са школским обавезама. То је период у којем је потребно поново успоставити ритам спавања, учења, одмора и слободног времена, али и пружити деци подршку како би се лакше прилагодила новим обавезама.
Како истиче Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, промене је најбоље уводити постепено, неколико дана пре почетка школе. Родитељима се препоручује да врате уобичајено време устајања и одласка на спавање, направе једноставан дневни распоред и одреде време за учење, игру, физичку активност и одмор.
Код првака је посебно важно постепено стварање радних навика. То се може постићи кратким и редовним активностима, припремом школског прибора и подстицањем детета да самостално обавља једноставне задатке. Код старијих ученика добра организација времена може помоћи да се избегне одлагање обавеза и нагомилавање школских задатака.
Квалитетан сан има важну улогу у пажњи, концентрацији, учењу, памћењу и емоционалном функционисању деце и младих.
Деци узраста од 6 до 12 година потребно је 9 до 12 сати сна дневно, док се адолесцентима од 13 до 18 година препоручује 8 до 10 сати сна.
Важно је да време одласка на спавање и буђења буде приближно исто сваког дана, укључујући и викенд. Пред спавање требало би избегавати активности које разбуђују, као и дуготрајно коришћење телефона, таблета и других екрана.
Једна од важних навика коју треба неговати јесте редован доручак. Он деци обезбеђује енергију и хранљиве материје неопходне за свакодневне активности и почетак наставе, наводе из Батута.
Према резултатима Истраживања понашања у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији из 2022. године, 67,7 одсто ученика доручкује сваког дана током радне недеље, док 9,9 одсто ученика не доручкује ниједног дана током радне недеље.
Доручак не мора да буде обилан, али би требало да буде разноврстан. Добар избор може бити овсена каша са јогуртом и воћем или сендвич са сиром, куваним јајетом и салатом, уз чашу јогурта.
За ужину се препоручују воће, кисело млеко, орашасти плодови, али и сендвич уз воће уколико дете дуже остаје у школи. Слаткише, грицкалице и заслађене напитке требало би ограничити, јер садрже додате шећере и масти, доприносе повећању телесне масе и могу негативно утицати на здравље зуба.
Свакодневно кретање неопходно је за правилан раст и развој. Физичка активност не мора подразумевати организовани спорт – то могу бити шетња, вожња бицикла или ролера, бадминтон, одбојка, фудбал, кошарка, прескакање конопца, али и различите игре попут жмурки и шуге.
Светска здравствена организација препоручује да деца и адолесценти узраста од 5 до 17 година имају најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно.
Ипак, подаци из истраживања спроведеног у Србији 2022. године показали су да је 31,5 одсто анкетиране школске деце било физички активно сваког дана током сат времена. Резултати су такође показали да су дечаци у свим узрасним групама физички активнији од девојчица.
Повратак у школу није само питање распореда, учења и оцена. Важно је обратити пажњу и на то како се дете осећа у школском окружењу, да ли има осећај припадности и коме може да се обрати када се суочи са проблемом.
Подршка родитеља, наставника и вршњака може помоћи детету да лакше превазиђе почетне тешкоће, изгради самопоуздање и научи да затражи помоћ када му је потребна.
Према резултатима истраживања, велики број ученика позитивно доживљава подршку наставника и других ученика у одељењу. Тако је 67,3 одсто дечака и 58,4 одсто девојчица навело да има велику подршку других ученика у одељењу.
Због тога почетак школске године треба посматрати и као прилику за нови почетак, усвајање добрих навика и стварање окружења у којем се деца осећају сигурно, прихваћено и подржано.
Родитељима се препоручује да буду подршка деци, а не додатни извор притиска. Неколико једноставних навика може значајно олакшати повратак у школску рутину:
Помозите детету да постепено успостави ритам спавања, учења, одмора и слободног времена.
Доручкујте заједно када год је то могуће и припремите детету ужину за школу.
Подсећајте дете да током дана пије довољно воде.
Разговарајте са дететом о дану проведеном у школи и покажите интересовање за његова искуства.
Помозите детету у свакодневним обавезама, али истовремено подстичите његову самосталност.
Посебно првацима помозите да стекну навику да сами припреме свеске, књиге и прибор за наредни школски дан.
Подстичите дружење, сарадњу и изградњу односа у којима се сва деца осећају прихваћено и уважено.
Када дете има осећај да припада групи и да може да рачуна на подршку вршњака и одраслих, лакше гради самопоуздање, развија позитиван однос према школи и успешније се суочава са свакодневним изазовима.
Повратак у школу зато не би требало да буде само повратак обавезама. Уз постепено успостављање рутине, квалитетан сан, правилну исхрану, довољно кретања и подршку породице и школе, почетак нове школске године може бити прилика за усвајање здравих навика и један добар нови почетак, поручују из Батута.
