Док статистика говори о расту економије, бројке о запошљавању шаљу упозорење: америчко тржиште рада улази у фазу тихог, али дубоког преокрета.
Економски саветник Беле куће Кевин Хесет упутио је поруку која, иако технички формулисана, има снажан политички и друштвени одјек: раст запослености у Сједињеним Америчким Државама у наредним месецима могао би бити знатно слабији него што је јавност навикла да види. Разлог није рецесија, већ комбинација структурних промена – успоравање раста радне снаге, раст продуктивности и оштар пад броја радника услед одласка илегалних миграната.
Другим речима, Америка може да расте, али без нових радних места.
БРОЈКЕ КОЈЕ МЕЊАЈУ НАРАТИВ
Према Хесетовим подацима, просечан месечни раст запослености у новембру и децембру износио је свега 53.000 радних места. То је драматичан пад у односу на дугорочни просек од 183.000 месечно у деценији пре пандемије ковида-19, али и у поређењу са снажним растом запослености током последњих година администрације Џозефа Бајдена.
Те бројке више не могу да се прикрију оптимистичним саопштењима. Оне указују на суштинску промену динамике америчког тржишта рада, промену која има дубље узроке од тренутних економских циклуса.
ИМИГРАЦИЈА КАО ЕКОНОМСКИ МОТОР, И КОЧНИЦА
Хесет отворено признаје оно што се дуго прећутно знало: значајан део раста запослености последњих година био је директна последица повећане понуде радне снаге услед лабавије имиграционе политике. Масован прилив радника, често илегалних миграната, попуњавао је секторе које домаћа радна снага није желела или могла да покрије.
Међутим, променом политике коју је спровео председник Доналд Трамп, тај извор радне снаге нагло се смањује. Одлазак илегалних миграната не значи само политичку победу за заговорнике строже контроле граница, он истовремено значи и мањи број радника, мање нових запослења и другачију структуру тржишта рада.
ПРОДУКТИВНОСТ ПРОТИВ ЗАПОСЛЕНОСТИ
Још један кључни фактор који Хесет истиче јесте раст продуктивности. Са технолошким напретком, аутоматизацијом и вештачком интелигенцијом, америчка привреда све више може да производи више са мање радника.
То је, на папиру, економски успех. У пракси, међутим, то значи да раст бруто друштвеног производа не мора да прати и раст запослености. САД улазе у фазу у којој „економски раст без радних места“ постаје реална опција, а не теоријски концепт.
ПОЛИТИЧКЕ ПОСЛЕДИЦЕ КОЈЕ СЛЕДЕ
Слабији раст запослености у земљи у којој је тржиште рада кључни показатељ економског здравља носи и озбиљне политичке последице. Америчка јавност традиционално мери успех власти кроз број нових радних места, а не кроз апстрактне проценте БДП-а.
Управо зато Хесетова изјава делује као превентивно упозорење: Белој кући ће у наредном периоду бити све теже да објасни зашто економија „расте“, а грађани не осећају тај раст кроз нова запослења и веће плате.
АМЕРИЧКИ ПАРАДОКС НОВЕ ЕРЕ
Сједињене Државе се тако суочавају са парадоксом који ће обележити наредне године: мање радника, већа продуктивност, стабилан или растући БДП, али истовремено и спорији раст запослености.
То више није питање дневне политике, већ дубока структурна промена. А управо такве промене, иако долазе тихо, најдуже трају и највише мењају друштво.
Порука из Беле куће је јасна, ма колико била непријатна: стара правила више не важе, а америчко тржиште рада улази у нову, неизвесну фазу.
