Промовисана књига о тобожњој политичкој делатности цркве у БиХ од 1989. до 1996. године.
ПРОПАГАНДНИ рат против Српске православне цркве води се непрестано и на дневном нивоу искачу неки квазиаутори, часописи и интернет странице које су задужене да оцрне СПЦ. Мислим да не постоји дан да се не појаве лажи усмерене према њој.
Овако за „Новости“ декан Православног богословског факултета у Фочи протојереј-ставрофор Дарко Ђого коментарише недавну промоцији књиге у Београду „Брзина мрака – Политичка делатност СПЦ у Босни и Херцеговини од 1989. до 1996.“ историчара Едина Омерчића. У овом штиву, које је настало на основу Омерчићеве докторске дисертације, одбрањене 2023. на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу, између осталог се наводи да је „Црква са процесом негирања злочина почињених над муслиманима, Бошњацима, па тако и геноцида, почела одмах након што су ти злочини били почињени“.
-Перципирајући злочин као херојски чин, победу над вековним непријатељем, својеврсну освету и окончање догађаја из прошлости, процеса који нису завршени 1389, 1804, 1875. или 1941. године, већ су морали бити завршени на Петровдан 1995. године – наглашава Омерчић у књизи.
У седмом поглављу насловљеном као „Филозофија рата“, аутор подсећа да је, „према Стантону, негирање злочина последња фаза геноцида“:
-СПЦ је била једна од институција која је прећуткивала, минимизирала и негирала злочине које су починиле снаге ЈНА у оквиру тзв. Српске Републике у БиХ.
Декан Ђого каже да је ово само још једна пропагандна акција против СПЦ, говор мржње и изазивање верске и националне нетрпељивости уобличена у „академски рад“.
-Нису то људи који се оптерећују чињеницима и који имају дубља разумевања да бисмо их узимали као неког битног или важног. Ово је наставак пропагандног рата против СПЦ, који је паралелно део шире операције која се води непрестано и која има у себи реченице које су биле актуелне у комунистичкој историографији и оптуживање СПЦ за клерофашизам. То можемо посматрати као један облик старог обрасца напада на СПЦ – како би се обрисао српски идентитет и истинско памћење нашег народа прво се медијском линчу излаже најзначајнија идентитетска установа, а то је црква – истиче Ђого.
Он каже и да је индикативно да је неко у Београду дао аутору простор за промоцију оваквих тврдњи и да очигледно постоји вечита алијанса Загреба, Сарајева и Цетиња да нападају СПЦ.
-Рачунам да су Србија и српске земље слободан простор унутар којег чак и ово можете да радите. Ништа слично овом не бисте успели да урадите у Сарајеву, Загребу и на Цетињу, да покушате да промовишете чак и чињенично утемељене ствари и да говорите рецимо о истинском раду римокатоличког клера или екстремног дела Исламске верске заједнице или усташком пореклу идеологије у Црној Гори. Тамо вам нико не би ни врата отворио. Али, то је разлика између Србије и других. Ипак је Београд велики град а Србија и РС слободне земље, тако да, нажлост, наличје тога је да се и оваквим стварима даје простор.
Извор: Новости/ Срђан Мишљеновић
