Dok sebe predstavljaju kao navodno „kulturniju“, „moderniju“ i „lepšu“ Srbiju, u praksi su njihovi najprepoznatljiviji simboli uvrede, pretnje, psovke, linč neistomišljenika i – srednji prst za građane.
Već godinu i po dana građani Srbije slušaju parole o „promenama“, „pravdi“, „slobodi“ i navodnoj borbi za bolje društvo. Međutim, što duže traju blokade i politički performansi opozicionih aktivista i studentskih lista, to jedno pitanje postaje sve glasnije – šta je zapravo njihov politički program?
Jer osim buke, blokada, agresije i konstantnog izazivanja haosa, javnost ni danas nije dobila odgovor na najvažnija pitanja koja se tiču države i nacionalnih interesa. Nema jasnog stava o Kosovu i Metohiji, nema odgovora o Republici Srpskoj, nema ozbiljnog ekonomskog plana, nema vizije razvoja zemlje, nema konkretnih rešenja za građane.
Umesto programa – građani Srbije svakodnevno dobijaju blockade, izazivanje nasilja, uvrede…
I upravo tu se vidi suština čitave njihove politike. Kada neko mesecima izbegava da kaže šta misli o ključnim nacionalnim pitanjima, a istovremeno jedinu „energiju“ pokazuje kroz blokade, provokacije i incidente, onda postaje jasno da politički program praktično i ne postoji.
Kulturni srednji prst
Ono što, međutim, postoji i što se veoma jasno vidi jeste kultura nasilja i agresije.
Dok sebe predstavljaju kao navodno „kulturniju“, „moderniju“ i „lepšu“ Srbiju, u praksi su njihovi najprepoznatljiviji simboli uvrede, pretnje, psovke, linč neistomišljenika i – podignut srednji prst.
Srednji prst postao je njihova politička poruka.
Ne dijalog. Ne ideje. Ne program. Nikako argumenti.
Već provokacija.
Kada srednji prst postane osnovno sredstvo političke komunikacije, onda to više nije izraz nikakvog bunta niti simbol borbe za bolje društvo. To postaje pokazatelj nemoći, političke praznine i potpune nesposobnosti da se građanima ponudi bilo kakvo ozbiljno rešenje.
Jer ozbiljna politika ne vodi se urlanjem na ulici, vređanjem građana i demonstriranjem primitivizma pred kamerama.
Ozbiljna politika podrazumeva stavove, odgovornost i spremnost da se građanima kaže šta nudite državi. A upravo toga nema.
Zato danas sve više ljudi primećuje da se iza priče o „slobodnoj i pristojnoj Srbiji“ često krije potpuno suprotna slika – agresija prema neistomišljenicima, prezir prema običnim građanima i atmosfera u kojoj je svako ko ne podržava blokade automatski proglašen neprijateljem.
I dok građani čekaju odgovore o ekonomiji, Kosovu i Metohiji, platama, institucijama i budućnosti države, blokaderi im kao političku poruku nude transparent, zviždaljku i srednji prst.
A kada srednji prst postane ideologija, onda je jasno koliko je politika ostala prazna.
Izvor: 24SEDAM.RS
